Црква деспота Стефана у Горовичу
На довратницима, у камену, уклесани су призори ратника у борби, симболи и печати Немањића. У храму, олтар у камену, неколико недогорелих свећа, иконе, вино. Остављају их мештани који верују да је ту Карађорђе крштен и да се устаницима причестио непосредно пред прву српску буну.
Знају, и чија је ово задужбина, али не и зашто је запуштена:
"Наши мештани из овог села немају довољно пара да ми ово скупимо, да изградимо своју цркву, да је поправимо, али би нам добро дошла државна помоћ."
Пре више од века, 1905. године Горовичани и мештани околних села покушали су да обнове храм, али су их ратови у томе омели. Питање обнове поново је у покренуто 1970. године и годину касније обављени су конзерваторски радови.
"Министарство је дало новац за пробне радове, у ствари да видимо статичку стабилност цркве и да израдимо пројекат, па се надамо у неким фазама ове године", објашњава Марко Грковић, директор Завода за заштиту споменика у Крагујевцу. "Следеће ћемо добити паре за даљу конзервацију да бисмо сачували тај објекат."
У међувремену мештани су у порти сахрањивали своје умрле, подизали им споменике, што и данас чине. Настало је ново гробље поред вековима старе цркве.
"Попунили смо га, што не би требало", каже Мирољуб Марковић, директор Културног центра у Тополи. "Постоји друго гробље, али знате како је, некога вуче неко кога има ту, можда му је ближе, згодније, сматра да је то место свето, и онда смо дошли у ову ситуацију каква је нажалост данас."
Задужбина деспота Стефана једна је од најстаријих цркава у Шумадији и једна од највећих тог доба, а потпуна обнова и реконструкција, коштала би, како процењују стручњаци, више од милион евра.
