Митрополија црногорско-приморскаПред почетак Литургије митрополит Амфилохије је у првине ангелског лика обукао послушницу ове монашке обитељи сестру Валентину. Након читања Јеванђеља Високопреосвећени Митрополит се сабранима обратио архипастирском беседом: -Сви смо на земљи призвани да благодаримо Господу на свему што јесмо, што нам је дао и што ће нам дати, не само у овом времену него и у вјечности, и да благосиљамо име Његово, што је призив правог истинског човјека који је схватио и прихватио смисао свог живота, као и да служимо Њему и једни другима, на начин како је Он служио јер је и дошао на земљу да служи и да живот свој положи за ближње своје.
-Тајна Христова је тајна истинске и праве љубави која се открила кроз Његов промисо, кроз стварање свега свијета, јер кроз Њега је све постало што је постало и без Њега ништа не постоји што постоји. Његова љубав се открила и у бризи о својим створењима кроз Његов Божански промисао о јављању истине о Њему и Тајнама Његовим преко светих пророка, преко Јована Крститеља. Пуноћа тог јављања јесте Његов долазак у овај свијет, казао је Владика и истакао:
-Господ Исус Христос примио је нашу људску природу и постао човјек. Савршени Бог и савршени Човјек који нам открива и тајну божанског бића, тајну Оца Свога и Оца нашега Небеског, силом Духа Светога и тајну истинског и правог човјека који је створен по слици и прилици Божјој по лику и подобију Божјој и који тај лик чува онако како га је обликово сам Господ својом руком, али и својим ваплоћењем, примањем људске природе.
-Пуноћа Његове љубави открива се у Његовом рођењу, живљењу са нама и међу нама. Његова ријеч о жртвовању Себе за све људе и земаљске народе, за свеукупну своју творевину онако како је описано у светом Јеванђељу када је сабрао својих дванаест ученика и рекао шта ће бити са њим, претворила се у дјело. Све је прихватио и на Голготи није никога осудио, истакао је Митрополит и додао:
-Сво човјечанство се види и огледа у судбини двојице разбојника који су разапети када и Исус Христос, покајаног и оног који је хулио на Христа. Покајани разбојник говори оном другом да су они заслужили казну и да је Исус невин, моли Господа да га се сјети кад дође у Царство Своје. И први који је ушао у рај је покајани разбојник са десне стране и тако и сви они који су слични њему до наших времена, као и жена која је у Јеванђељу описана како је сузама својим опрала ноге Спаситељу, косом их посушила и миром помазала. И Бог јој је опростио гријехе и рекао да ће се њена вјера и оно што је учинила проповједати као што се и ево проповједа више од две хиљаде година.
Након причешћа а поводом празника Преподобног Бенедикта Нурсијског, манастирске славе и имендана оца Бенедикта, игумана манастира Михољска Превлака, и сестре Бенедикте, Владика је благословио и преломио славски колач. Пожеливши им од Господа добро здравље и спасење, он је подсетио да је и Свети Бенедикт Нурсијски, коме је и посвећен мали храм у Рустову, велика личност-спона која обједињује Исток и Запад.
-Његови ученици су, у периоду када је била једна црква Истока и Запада, основали ове светиње на Приморју, и живјели у храму Светих архангела Михаила и Гаврила на Превлаци. Његова монашка правила су израсла из правила Светог Василија Великога, Антонија Великог Пустињака, Светог Григорија Богослова и свих древних отаца Истока. Он је пренио древно монашко подвижничко предање Истока православнога, Палестине, Египта и Синаја на Запад те је с правом назван Патријархом Запада. Преко овог храма и оца нашега Бенедикта обнавља се његов спомен овдје у Боки и нека би то била молитва нашој браћи Запада да се врате пуноћи вјере коју је исповједао Свети Бенедикт Нурсијски тако да поново будемо једно у пуној вјери јеванђељској Светог Бенедикта и Светих отаца древне Цркве Истока и Запада, и Светог Григорија Двојеслова, Папе римскога, кога данас такође славимо и чију Литургију пређеосвећених дарова служимо у току овог Великог поста, казао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Он је подсетио да Рустово поново васкрсава, као и многи други манастири у Паштровићима, управо благодарећи светињи, али и сабрању сестара и благослову оца Бенедикта као и верног народа који су себе уградили у ову светињу учествујући у њеној обнови. Управа манастира ктиторима и приложницима ове светиње је доделила захвалнице које је уручио митрополит Амфилохије. Захвалнице Слово љубве додељене су Станку Руцовићу, Велимиру Мијовићу, Марку Царевићу, Светиславу и Ратку Лутовцу, Богдану Крсмановићу, Весни Младеновић, Зорици Дабановић, Момчилу Говедарици, Радовану Миљанићу и Вери Брадић.
