
По узору на свог небеског покровитеља, блаженопочивши владика Милутин градио је и обнављао цркве и манастире у славу Божју, а на молитвену радост верног народа у ваљевском крају, у ком се родио и чији је био први епископ по васпостављењу Епархије ваљевске.
Празник Светог краља Милутина у Ваљеву се минулих тринаест година у посебној радости прослављао, као једна од прилика да се вољеном духовном оцу заблагодари за све што чини и пожели да још дуго води своја чада путем Светог Саве и свих Светих Немањића. Лета Господњег 2020. владика Милутин се преселио, како молитва каже, тамо где нема бола и уздисаја. Овде на земљи, због привременог растанка, у срца оних који су га знали уселио се жал, а његов имендан је прилика да му се за душу принесу молитве. У храму Васкрсења Христовог, у раним јутарњим сатима, одслужен је парастос крај места на коме владика Милутин почива. Службом је началствовао старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, уз саслуживање свештенства из Ваљева. У капели Светог Јована Крститеља у Епархијском дому парастос је служио архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић уз саслуживање и молитвено учешће запослених у епархијским службама.
Владика Милутин је преминуо 30. марта 2020. године у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ у Београду. Био је један од омиљених архијереја савремене Српске Цркве, препознатљив по благим и мудрим речима, монашкој смирености и великој љубави према људима и свему што чини творевину Божју. Његовом земаљском кончином Епархија ваљевска остала је без свог пастира, али пред престолом Божјим несумњиво добила још једног заступника.