Поуке.орг

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић и Ана Томашевић

Комисија за ревизију новог Устава СПЦ завршила је свој рад. На мајском Сабору очекујем интересантну и стручну дискусију, како би се дошло до најбољег решења, рекао је у емисији Седмица Радио Београда секретар Комисије за ревизију Устава СПЦ протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Процедура за доношење новог Устава СПЦ је јасна и позната и има свој пут до мајског Сабора, он очекује да ће предлог новог Устава ових дана разматрати епископи, свештенство, монаштво и верници кроз црквена тела, а да ће потом предлози и сугестије бити достављени Сабору, који ће о томе расправљати. Џомић очекује да ће нови Устав СПЦ бити усвојен.

Упитан да ли је „цурење“ Нацрта новог Устава у јавност био „предвиђен“ или се десио случајно, Џомић напомиње да тај документ није службена тајна, али да је његово појављивање у јавности везано за неодговорне појединце из црквених кругова, који немају елементарну црквену свест, већ само жељу за сензационализмом и збрком у јавности.

Одговарајући на критике да је неопрезно да се титула патријарха преименује у „патријарх српских и поморских земаља“, Џомић истиче да СПЦ није присутна само у исцепканим држава бивше Југославије, већ на свим континентима до Европе до Аустралије и Новог Зеланда и да се тиме постиже јединство цркве. „Ја мислим да овај концепт, управо супротно, чува јединство цркве, упркос расутости народа у више држава, а то нови Устав обезбеђује“, казао је Џомић

„Нема територијалне реорганизације, нити сличних медијских спекулација. Поготову су нетачни наводи о засебним синодима. То је измишљотина. Постоји само један Свети Синод СПЦ и Свети синод охридске аутономне архиепископије, као и до сад“, објаснио је Џомић и додао да „црква не сме да зависи од државних граница. И кукала нам мајка ако ми православни Срби прихватимо другачији концепт“.

Текст новог Устава СПЦ има дубоко богословско оправдање, наглашава протојереј.

Он је такође напоменуо да ће сваки став бити размотрен на Сабору, па и онај патријарха Иринеја, који је изјавио да му је ближи досадашњи начин избора првог човека СПЦ.

Када је реч о одредби којом се дефинише слобода говора свештенства, Џомић каже да је тај део промењен. Одредба се односила на говор у беседама. „Да није тако, ја сад не бих могао слободно да говорим у вашој емисији“, закључио је Џомић.