ТВ ХрамПрослави, коју је организовао Српски национални савет Црне Горе, присуствовали су Његово високопросвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећени владика будимљанско-никшићки Јоаникије са монаштвом и свештенством, посланици Демократског фронта, функционери Уједињене Црне Горе и Праве Црне Горе, амбасадор Србије у Црној Гори др Зоран Бингулац и бројни грађани.
Прослава је почела химном краља Николе „Онамо намо“ у извођењу хора „Светог новомученика Станка“ из Никшића под диригентском палицом Ленке Дурутовић.
Окупљенима се, поздрављен дугим аплаузом, обратио Митрополит Амфилохије.
ТВ Храм
Појашњавајући свима који се питају одкуд он на овој свечаности, владика је казао да као наследник Митрополита Митрофана Бана који је када је наш краљ напустио Црну Гору, остао на Цетињу а и 1918. у име Митрополије послао телеграм и подржао уједињење, не види другу могућност, него да буде овде присутан, а ту обавезу нарочито има и као наследник Митрополита Гаврила Дожића, који је у то време био Митрополит пећки. Подсетио је да је он био први Митрополит након објаве Пећке патријаршије постављен управо од краља Николе.
У време капитулације Црне Горе и Мојковачке битке, Митрополит Дожић је био са Јанком Вукотићем, а када је окупирана Црна Гора одведен је у аустроугарски затвор, а Патријаршија и његов кабинет били су покрадени. Ослобођен је 1918. године.
Владика је подсетио да је „Онамо намо“ била химна Црне Горе до 1918. године, и да је животно опредељење и циљ краља Николе био да се врати на Косово:
„Краљ Никола је после ослобођења Пећи и Дечана који су постали део Црне Горе, предао кључеве манастира Дечана и Пећке патријаршије тадашњем Митрополиту Пећке патријаршије Гаврилу и оставио их у ћивоту Светог Петра Цетињског, и тиме потврдио у ствари какав је у то време био дух Црне Горе.“
Додао је да је након Брозове револуције у Црној Гори православни корпус који је до тада био јединствен подељен.
ТВ Храм
Митрополит је истакао да је 1918. дошло до династичке борбе у Црној Гори, и да оно што се догодило са Божићном побуном није био сукоб какав се данас продубио у Црној Гори, већ да је то била борба између Петровића и Карађорђевића.
Посебно је истакао да се у резолуцији коју је усвојила Скупштина Црне Горе нападнута и Црква:
„Одлука о обнови Пећке патријаршије је независна од Подгоричке скупштине. То није била политичка већ црквена одлука. Запањујуће је да Скупштина Црне Горе у ово наше време то уклапа везујући за Подгоричку скупштину и питање Митрополије црногорско-приморске.“
Митрополит Амфилохије је казао да само Црногорци могу да поништавају одлуке од пре сто година, наглашавајући да он то не разуме. Замолио је представнике власти да не граде будућност Црне Горе на братоубилаштву и истакао да насиље над Црквом ствара дубинске расколе.
Председник Српског националног савета Црне Горе, Момчило Вуксановић је указао на чињеницу да српски народ у Црној Гори, уједињење Србије и Црне Горе слави 18 година и никад није било примедби власти.
Истакао је да је ових дана степен нетрпељивости према српском народу достигао врхунац, чему доприноси и Резолуција коју је усвојила Скупштина Црне Горе.
Српски народ у Црној Гори чекају тешки дани, нагласио је Вуксановић и додао да Срби треба да се сете поруке Јаше Томића, у вриеме присаједињења Војводине краљевини Србији, да сваки Србин прво мора обући српску кошуљу, коју никад неће скидати.
Вуксановић је поменуо највећег савременог српског песника, академика Матију Бећковића, који због забране уласка у Црну Гору није у могућности да поздрави скуп како је било планирано.
Сабрани народ у крипти Храма је бурним аплаузом поздравио Бећковића.
Присутнима се потом обратио песник Благоје Баковић, који је казивао своје две песме, од којих је једна посвећена прогнаном српском песнику Матији Бећковићу, и забрани коју Црна Гора спроводи над својим песником, својим језиком, над великим Матијом Бећковићем. Приметио је да је он вечерас, након те забране, присутнији више него да је и физички у храму.
На славну Мојковачку битку уз струне гусала подсетио је народни гуслар Бошко Вујачић.
Свечаност је завршена извођењем Боже правде!
