„Вероватно да нема човека, – истакао је патријарх, – који у свом животу није искусио ово осећање. Свети Јован Лествичник каже да је мрзовоља раслабљеност душе и изнемоглост тела. Мрзовољу прати тешко духовно стање: човеку се чини да много тога не може да уради, да много тога не може да постигне, да је много тога у свом животу изгубио. И ова негативна оцена себе бива толико разорна да људи губе присуство духа, способност да активно раде, да реално процењују догађаје који се дешавају око њих и заиста падају у тешко душевно стање.
Понекад неко мрзовољу меша с депресијом. Оне се наизглед манифестују на сличан начин. Међутим, док је депресија резултат психичке равнотеже, односно последица болести, мрзовоља није то. Појам „мрзовоље“ се у принципу може дефинисати и описати само у систему координата религије. Ако човек губи веру у Бога, ако почиње да сумња у многе ствари, ако губи извесне животне координате везане за свој религиозни избор, као последица тога наступа мрзовоља, изузетно тешко душевно стање.“
„Мрзовоља се не може лечити лековима, – истакао је поглавар, – из мрзовоље се не може изаћи помоћу спољашње сугестије. То је стање које може да савлада само сам човек ослањајући се на силу Божију. А како може да учини овакав подвиг? За то постоје два обавезна услова: човек мора да верује у Бога и да верује у то да је све што му се дешава у коначном дејство Божанског промисла – или допуштење Божије, ако је оно што се дешава тешко и жалосно, или представља испољавање Божанске милости, ако се дешава нешто радосно и добро. Кад се човек навикне да се препушта Богу мрзовоља нестаје, зато што се уместо мрзовоље стиче најдубља увереност у силу и разумност Божанског промисла.“
„Умногоме треба да поново сагледамо свој однос према свету око нас и према самима себи. Што је више комфора у животу, што је више материјалних могућности, човек постаје слабији. Има шта да изгуби, плаши се да ће смањити ниво своје потрошње и комфора и зато постаје веома рањив. И не само зато што га брига обузима при самој помисли да живот може да се промени нагоре, већ и једноставно зато што такав човек често пада у мрзовољу. А мрзовоља се појављује тамо где нестаје вера и где уместо вере долази страх...
Свако од нас је у већој или мањој мери и у извесним околностима подложан овом осећању. И за сваког од нас кога је макар једном у животу обузело ово осећање, данас звуче дубоке речи молитве светог Јефрема Сирина с молбом да будемо избављени од мрзовоље. А избавити се од мрзовоље значи променити свој поглед на живот, растати се од страхова, растати се од недоумица, од покушаја да завиримо у будућност, пошто немамо никакву могућност да то заправо учинимо. То значи предати се у руке Божије с потпуним поверењем у Господа, без икаквог страха, али с великом надом у Божије милосрђе,“ – истакао је патријарх Кирил.
Са руског Марина Тодић