Након Велике сеобе, српска књижевност обнавља се у крајевима северно од Саве и Дунава, а на старој традицији, формирају се и нови књижевни жанрови. Барокна уметност се одражавала не само на ликовне представе, које су тада настајале, већ и на књижевни текст. Када говоримо о књижевности 18. века, нарочито оној која је настајала у црквеном контексту, можемо рећи да је српска књижевност поред византијских, пронашла и нове узоре, који су се углавном тицали руско-украјинских утицаја.
У овом периоду се стварају заиста велика књижевна дела, пишу се уџбеници, ради се доста на калиграфији. Најзначајнији прегаоци на овом плану су монаси манастира Рача, познати као Рачани - Кипријан и Јеротеј, затим Гаврил Стефановић Венцловић и Захарије Орфеилин.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
проф. др Маја Анђелковић, историчар књижевности
проф. др Наташа Половина, историчар књижевности