СУБОТА, 26. 10. 2024 - 14:38

Извор: ТВ ХРАМ

„Приче из незаборава" – „Испуњавајмо заповести Божије", протојереј-ставрофор Марко Папић, архијерејски намесник прибојски

Преподобни Никодим Агиорит у делу „Невидљива борба" је рекао: „Замоли за посредништво Пресвету Богородицу која се дан и ноћ моли за нас, и све свете арханђеле и анђеле, апостоле и пророке, пастире и учитеље, мученике и мученице, преподобне оце и матере и све Божије угоднике; твога анђела чувара, светитеља чије име носиш, светитеља коме је посвећена црква у којој си крштен и у којој се молиш. Стављајући испред својих молитава ово заступништво, ставићеш у први ред своју смиреност од које ништа није угодније Богу. Он ни на кога тако милостиво не гледа као на кротког и смиреног. Срца скрушена и потиштена Бог не одбацује."

Недалеко од Прибоја, на левој обали Лима, у атару села Мажићи налазе се остаци средњовековног манастира. Светиња се у изворима среће под именом Ораховица или Ореховица, а манастирска црква Св. Ђорђа, према истоименој средњовековној жупи, као црква у Дабру. Сматра се да је манастир саграђен крајем XII века, а први пут се помиње почетком XIII века у типику манастира Студенице. Више пута је рушен и обнављан. Прва обнова цркве Св. Ђорђа, према архиепископу Данилу II, била је за време краља Милутина. 

На интернет сајту „Споменици културе у Србији" о манастиру Мажићи пише: „Поново је страдао 1667. Током XVII века је обновљен, помиње се 1683. и почетком XVIII века, а потом је опустео. Приликом археолошких истраживања манастирске целине откривене су праисторијске хумке из бронзаног доба; истражени су остаци цркве и старије средњевековне некрополе на којој је саграђена црква, a на западу, северу и истоку, остаци кухиње, трпезарије, подрума, болнице и монашких келија. Централно место заузима једнобродна црква дужине 15 m и ширине 6 m, зидана од притесаног камена. Зидови цркве очувани су у висини до 2 m, без трагова малтера.

Црква има правоугаону основу са полукружном апсидом на истоку и касније зидану припрату квадратне основе. Четири јака пиластра у средишном простору храма највероватније су носили лукове на које се ослањало кубе. Из овог манастира потиче ћивот из 1620. који се чува у Старој православној цркви у Сарајеву. Од 1999–2001. вршена су археолошка истраживања и конзерваторско-рестаураторски радови који се на цркви настављају 2006. године." 

О историји цркве, животу верног народа и на који начин је у средњем веку у манастиру постојала болница разговарали смо са протојерејем-ставрофором Марком Папићем, архијерејским намесником прибојским.

Време: Недеља, 27. октобар 2024. године од 20:30 часова
Аутор и водитељ: Сава Самарџић
Камера: Миодраг Мићић
Монтажа: Марија Миланов
Главни и одговорни уредник: Сања Анђелковић Лубардић
Производња: ТВ Храм, октобар 2024. године


 

Повезане вести

Најаве емисија