У 18. веку долази до великих промена, које су учиниле српску графику другачијом и увеле је у нове политичке, културне и уметничке токове. Црква је била главни поручилац и имала је велику улогу у развоју и популаризацији графичке уметности. Бакрорез убрзо смењује технику дрвореза и постаје водећа техника, а бакрорезни лист постаје начин саопштавања порука кроз уметност.
Христофор Жефаровић био је једна од најзанимљивијих уметничких личности српске уметности прве половине 18. века. Иза њега су остале сачуване бројне графике. Посебно се издваја репрезентативни бакрорез, представа под називом Свети Сава са светитељима дома Немањина, коју је израдио у сарадњи са бечким гравером Томасом Месмером, као и можда најзначајнија српска књига прве половине 18. века, а то је Стематографија.
Другу половину 18. века, својом делатношћу обележио је Захарија Орфелин. Он је за архијереје производио различита дела попут антиминса, синђелија, књига и штампаних икона. Поменућемо представу кнеза Лазара, икону Богородице Бездинске, као и представе манастира Крушедола, Кувеждина, Хиландара и др. Орфелин је својим радом повезао различите територије и епохе са циљем опстанка и јачања идентитета Српског народа у Хабзбуршкој монархији.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Проф. др Владимир Симић, историчар уметности
Проф. др Александра Кучековић, историчар уметности