Емисија је на програму у суботу, 26. новембра у 21.10 часова, и у репризном термину у недељу, 27. новембра у 13:00 часова.
Последња велика стилска епоха трајала је од 1371–1427. године, мада се њени одјеци могу пратити све до пада српске независности 1459. године. Овде су синтетизована претходна стваралачка искуства Византије и Србије, али у овом периоду настају најоригиналнија дела српске градитељске баштине. Развија се на подручју Моравске Србије кнеза Лазара и деспотовине Стефана Лазаревића, који се појављују као настављачи немањићке традиције.
Раваница и Лазарица које су основа за читав стил, појављују се као потпуно просторно и стилски развијене цркве. Оне имају дефинисан план и унутрашње уређење, а када је декорација у питању, дају све елементе који ће се појављивати до дубоко у прву половину 15. века.
Распоредом и степенастим ритмовањем маса остварује се вертикализам грађевине коју надвишава једна средишња купола или пет купола – централна и угаоне. Цркве имају обилк триконхоса, а зидане су каменом и опеком, рашчлањене кордонским венцима, аркадама и архиволтама. На фасадама вишестраних апсида и на куполама доминирају колонете, којима се наглашава вертикала, али фасаде краси пре свега, мноштво украса у виду преплета, меандара, шаховских поља, керамопластичних лончића, клесаних розета и других плитко-рељефних декорација око прозора и врата.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
проф. др Радивој Радић, историчар
доц. др Јасмина Ћирић, историчар уметности
доц. др Небојша Станковић, архитекта и историчар уметности