ТВ ХрамТоком средње школе и студија духовно се укрепљује у православним манастирима и заједницама. Често је долазио на Литургије које је ондашњи Патријарх Павле сваког јутра служио у патријашиском храму преподобног Симеона. Био је редован у мисионарској школи храма Св. Александра Невског код тадашњег старешине проте Љубодрага Петровића. Од манастира, посебно је био везан за овчарски манастир Сретење, у време када је игуманија била мати Минодора Шишовић. Ипак, тихи преокрет у његовом животу наступа када је упознао игумана Манастира Студенице Архимандрита Јулијана Кнежевића који му постаје духовник. После завршеног Факултета примењених уметности, уписивања постдипломских студија, као и веома кратког радног односа на истом факултету, одлази да постане искушеник у Манастиру Студеници, монаши се 1997. године. Исте године постаје јерођакон, а 1999. године јеромонах. Братство га бира за игумана 2004. године а Владика Хризостом Столић му ускоро даје чин архимандрита.
Поред многих послушања, током првих година боравка у Манастиру Студеници, Епископ Тихон се бавио сликарством. Међутим, полажући диференцијалне богословске испите на Православном богословском факултету у Београду, његова интересовања полако али неповратно крећу у поменутом смеру. Школске 2005. уписује магистарске студије на катедри за Литургику овог факултета и 2008. године одбрањује магистарски рад на тему: Икона у литургији: функција и смисао. Доктор теолошких наука постао је 2014. године када је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију на тему: Олтарска преграда-иконостас од 4. до средине 17. века: форма, функција и значење. Са својим вредним братством Епископ Тихон се трудио да обезбеди енергетску и имовинску сигурност за манастирски комплекс Студенице.
Његов богословски научни рад тиче се првенствено наслеђа Манастира Студенице као и нашег духовног и културног наслеђа уопште. Посебно се бави богословским и књижевним радом Св. Саве. У Зборнику радова византолошког института САНУ, као и у другим научним часописима, објавио је резултате истраживања која се тичу духовног утицаја најквалитетније византијске духовне литературе на Савино богословско дело. Уз помоћ министарстава културе и правде, Игуман Тихон са братијом покренуо је и завршио низ пројеката који се тичу квалитетног представљања нашег културног и духовног наслеђа. Резултат овога је читав низ издања у вези са Студеничким типиком Светог Саве и Житијем Светог Симеона, као и њихових издања на више светских језика.
Изложба о наслеђу Манастира Студенице коју је пре пет година, у сарадњи са манастиром, организовала Српска академија наука и уметности, показала је колико је ово наслеђе велико и значајно. Због свог научног рада Епископ Тихон је добио звање научног сарадника на основу Одлуке Комисије за стицање научних звања Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
На седници Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве, 18. маја 2024. године изабран је за викарног Епископа Патријархи српском са титулом Епископ моравички.
