Патријарх Порфирије је у својој поучној беседи истакао да се најпре кроз Свете Апостоле, а онда и кроз многе друге свете благочестиве личности види да ми људи нисмо стабилни, и онда када верујемо у вери падамо.
"И баш онако као што је рекао отац који се молио за свога сина, молио Христа да му исцели сина, када је упитан да ли верује да то може учинити рекао је "Верујем Господе помози моме невернику".
Нестабилни смо, непостојани и наша вера непрестано се љуља, креће се од вере ка неверју и од неверја ка вери. Никад вере довољно, и зато како верујемо, пред нашег опредељења за веру у Христа, у сваком тренутку наша вера слаби или расте и од тога зависиће наш живот, зависиће пре свега да ли ћемо бити изнутра спокојни или мирни, зависиће од наше вере у датом тренутку да ли ћемо бити спремни да волимо ближњег, да праштамо, да будемо уз њега, да гледамо у њега као свога вечног сарадника, а не као непријатеља, као противника, да ли ћемо имати у своме срцу места за њега или ће оно бити испуњено искључиво и само егоизмом, самољубљем и да ли ћемо за сваки свој немир тражити разлоге у нечему што је споља, ма шта то било или ћемо знати да спокој, мир, радост, лепота, осећање да смо бића створена за Царство Небеско зависи од нашег унутарњег стања, зависи од наше вере и принципијелно, али и од вере у датом тренутку, да ли смо се поколебали због нешег што је спољашња бура па наслућује или због нечег што долази изнутра као немир унутарњи", поучио је Његова Светост.
На крају свете Литургије Патријарх Порфирије је пресекао славски колач, те је пригодним речима пробеседио о Икони Мајке Божије Страдалне.