ТВ Храм / Игуман хиландарски Методије свечано дочекан у Никшићу: Од данас је и Пресвета Богородица Тројеручица веза између Никшића и Хиландара

УТОРАК, 30. 7. 2024 - 15:24

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Игуман хиландарски Методије свечано дочекан у Никшићу: Од данас је и Пресвета Богородица Тројеручица веза између Никшића и Хиландара

Након што је Икона Богородице Тројеручице Хиландарске 18. јула стигла у Црну Гори и благословила вјерни народ, најприје, у манастиру Острогу, а потом у храмовима у Подгорици, Даниловграду и Никшићу, у понедељак 29. јула, у вечерњим часовима, стигла у њену светињу, храм који се подиже њој у част у никшићком насељу Кличево.

Долазак вјеродостојне копије иконе Богородице Тројеручице хиландарске у Кличево увеличао је својим присуством Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. Његова посјета Епархији будимљанско-никшићкој и благослов који доноси из Свете царске лавре Хиландара и са цијеле Свете Горе догађај је од посебног значаја не само за град Никшић, већ и за цијелу Црну Гору.
Високопреподобни архимандрит Методије свечано је дочекан у 18 сати и 30 минута, испред Саборног храма Светог Василија Острошког, поздрављен срдачном добродошлицом од Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, Његовог Високопреосвештенства Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Г. Димитрија и Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреско и јужно-централноамеричког и администратора Епархије загребачко – љубљанске Г. Кирила, бројног свештенства и свештеномонаштва и великог броја вјерног народа.

Дочеку су присуствовали и предсједници Општине и СО Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић.

Поводом доласка Високопреподобног архимандрита Методија, служен је свечани чин доксологије.

Игумана највеће српске светиње манастира Хиландара, поздравио је Преосвећени Епископ Методије.

„У данима страшним за овај свијет, тешким и смутним с краја на крај гдје страдају народи, дјеца, гдје вјерни род људски бива нападан и прогањан од видљивих и невидљивих многих непријатеља са сваке стране, долази нам у походе Мајка Божја Тројеручица гдје се небо са земљом саставило да нам ближе приђе и да уђе овдје међу нас, да нас благослови својом милошћу и својом љубављу, да нас призове на милост и љубав, а и да нас подсјети на милост и несебичну и цјелебну љубав Сина Њеног Којег држи у наручју, да се овдје пред Њом поклонимо и молимо за спасење своје душе и својих најмилијих, али и цијелог свијета, да нас пошасти овог свијета, ако је икако могуће, које су се завитлале, мимоиђу“.

„Велике смо благослове као Епархија будимљанско-никшићка и народ и Црква у овом простору имали ова нелика дана од посјете Патријарха српског Порфирија у Беранама и у Велици, и многих архијереја Српске Цркве и Иконе Тројеручице која иде и обилази од душе до душе и од града до града и овдје у Никшићу је вечерас и већ неколико дана с нама. Дошла је и довела нам је свог најмилијег сина на земљи који је по Њеној вољи и љубави и којег чува у своје свете скуте игумана Хиландарског Методија“, казао је Владика Методије, наводећи да се Тројеручица икона налази у манастиру Хиландару, у трону игуманском у цркви манастирској.

„Она је игуманија и заштитница царске лавре Хиландара, а ако је заштитница царске српске лавре манастира Хиландара, онда је заштитница свих Срба и православних хришћана с краја на крај васељене. Игумане хиландарски, добро дошао у овај дивни, благословени, богомчувани град Никшић, град Светог Василија, град који је увијек славио Светог Василија, па је ево и прије неку годину то и формално озваничио. У храм Светог Василија, чији је ктитор руска царска мученичка породица Романов, који је градио књаз и краљ Никола господар Црне Горе, овдје се све састало у једно, овдје смо сви једно у милости и љубави Пресвете Богородице, под Њеним омофором у чијој свјетлости и благодати да Бог да да се наше душе вину до Њеног небеског престола крај Њеног Сина са Оцем и Духом Светим, ако Бог да“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Методије.

На великој љубави са којом је дочекан у Епархији будимљанско-никшићкој и Никшићу заблагодарио је игуман манастира Хиландара архимандрит Методије.

„Заиста је тешко речима изразити оно што смо осјетили како смо ушли у град Никшић, ту љубав коју сте показали, не само како сте нас дочекали, већ и за позив да будемо данас са вама. Ми ћемо се потрудити да нашим боравком овдје и скромним ријечима донекле само узвратимо за вашу љубав“.

„Ми смо прије четири дана прославили празник Пресвете Богородице Тројеручице,а установљено је прије неколико деценија да се следећег дана 26. јула по новом календару заједно са другим даном празновања празнује и спомен свих хиландарских преподобних Отаца. Међу њима су први Свети Сава и Преподобни Симеон Мироточиви, али међу њима је и Свети Василије Острошки, јер он је боравио на Светој Гори око годину дана, у то вријеме је обновио један параклис Светог Ђорђа тако да, не само што је био него је и ктитор донекле хиландарски, тако да га ми помињемо. Свети Василије Острошки је личност која духовно повезује ваш град и манастир Хиландар, а од данашњег дана, још увијек смо у том празничном расположењу, када смо славили нашу Тројеручицу, и Она ће бити такође још једна, можемо да кажемо, и већа, пошто је Пресвета Богородица изнад свих, још јача и већа духовна веза између Никшића и Хиландара. Због тога нам је велика радост и част што смо могли да дођемо, не да донесемо икону већ да будемо у њеној пратњи“, навео је архимандрит Методије.

По његовим ријечима, Пресвета Богородица Тројеручица је права игуманија манастира Хиландара због Њеног чуда, које је учинила у вријеме када је братија хиландарска остала без игумана, а нису могли да се договоре око избора.

„Онда је на чудесан начин Њена икона више пута из олтара, гдје је била постављена, долазила на мјесто игуманског трона. Од тог времена она ту стоји,а игумани су тек на другом мјесту после ње. Хтио сам само да кажем да смо ми дошли у пратњи наше Игуманије, дакле, нисмо ми Њу донијели, него нас је Она довела, а ако је Она наша Игуманија значи Она одређује гдје иде. Можете да будете веома радосни, јер је Она у ствари ријешила да дође овдје, да није се Она сложила са тим, без обзира на наш труд то се не би десило. Тако да, нечим сте заслужили велику милост Пресвете Богородице Њене Чудотворне иконе и наша је само жеља да тај благослов искористите на прави начин, да, као што ми у Хиландару заиста видимо Њену помоћ која је увијек, већ заиста осјећамо Њено присуство, тако се надам да ћете и ви ускоро бити свједоци Њених чуда и да ћете на прави начин искористити то што је Она ту са вама“, поручио је игуман хиландарски, додајући да ће о Икони Тројеручици и томе како се њој молити, каква су духовна искуства више говорити на Литургији, која ће се служити сјутрадан у храму у Кличеву.

Благодарећи је, још једном, на гостопримству од црквене, духовне власти, али и од грађанске и од народа, пренио је поздраве хиландарског братства и благослове Светог Саве и Симеона и свих осталих хиландарских преподобних отаца, међу којима је и Свети Василије.

„У манастиру Хиландару, мени је ево већ тридесета година како сам тамо, зато кажем да сам монах из прошлог вијека, се узносе свакодневне молитве, служи се света Литургија по типику, нећу да кажем да живимо по типику Светог Саве, али трудимо се. То у ствари јесте прави духовни пут, дакле, Јеванђеље је наука над наукама и оно што је Господ рекао: Будите савршени као што је ваш Отац небески савршен, то је у ствари Он нама људима дао задатак који ми не можемо да испунимо, не само овдје на земљи, него и у вјечности, јер како може створење да буде савршено као Створитељ, али како треба да разумијемо те Његове ријечи, ту Његову заповијест? То је да никада не будемо задовољни собом у духовном смислу, него да се трудимо да напредујемо“.

„И Владика је на набољи начин описао садашње вријеме овог страдања које се дешава свуда у свијету, ратова, не само ових који се, нажалост, дешавају ових дана, ових мјесеци, него се можда више ужасавамо над оним што може да се деси, што многи предвиђају да може да буде још веће страдање, а та страдања су последица тога што смо отпали од Бога, па да будемо понекад и самокритични да кажемо да се од нас православних хришћана, који чувамо једино истинско предање, науку Божју највише и тражи, јер нама је највише и дато. Као што је Господ и рекао: Од нас се највише тражи, тако да смо ми одговорни због свега тога. Када се неко само мало више потруди, иде у цркву, исповједа се, причешћује се, па погледа то отпадништво око себе и како је већина људи потпуно одвојена од Бога, онда може да му дође помисао: Па добро, види каква су времена, ја сам ипак добар, задовољан сам собом. Међутим, духовно искуство нас учи да чим помислимо да смо добри, да нам не треба неки напредак ми од тог тренутка крећемо да назадујемо и баш због тога што је велико отпадништво мало људи служи Богу на прави начин; од нас који смо у тој мањини се, можда, и више очекује сада иако су наше снаге много мање него наших предака, али, да се ми уздамо у Бога и да се потрудимо да никада не будемо задовољни својим духовним стањем већ да се трудимо и да напредујемо“, поучавао је архимандрит Методије.

Самим тим ћемо, поручио је он, као примјер бити најбоља помоћ осталим људима.

„Више својим примјером, својим животом да и наше ближње, оне који су у нашој породици, наша родбина и пријатељи, да када виде да ми нисмо само на ријечима хришћани, већ да испуњавамо оне врлине, да су оне заиста наш живот јеванђелски, они ће онда схватити какав је то духовни пут и то ће онда бити најбоља поука, та својим дјелима. Такође, видимо како се увукао један дух у савремени свијет, па не само код људи који не иду у цркву, него код свих и оних који иду, нажалост, често то видимо, људи мисле да када критикују друге, оптужују, износе њихове слабости, нека дјела да ће их то уздићи, умјесто да раде на себи, да себе уздигну они, у ствари, очекују да се тако нешто деси не напредовањем за њих саме, већ да друге оптужују. То ћете видјети сваког дана и просто смо се на то навикли да смо и престали да на то обраћамо пажњу, али то је нешто што је од свих ствари које нас окружују у ово вријеме, и тих навика једна од највише, да се не уклапа у Јеванђеље, у оне ријечи Христове да не гледамо трун у оку свога ближњег, већ прво да видимо брвно у свом оку“.

„Када је била она пандемија, звали су нас из Патријаршије, јер те године није била Светосавска аакдемија, као што је била уобичајено, пошто су били прекинути сви јавни скупови већ је била направљена једна емисија,посвећена Светом Сави и нас су замолили да ја снимим једну поруку која ће бити у склопу те емисије. Замолим оца Милутина Мојковчана, пошто је он, поред тога што је библиотекар, задужен и за фотографије и видео снимке, да одемо ван манастира у један маслињак да се манастир види у позадини, а ја сам ту хтио да кажем неколико ријечи о Свето Сави, и тако, док смо ишли нас двојица ја ћутим, размишљам шта ћу да кажем, и отац Милутин исто ћути, и онда у једном тренутку каже: Знаш, оче, кад будеш говорио реци мало о овоме сви нешто критикују друге, нико не гледа себе. Ја кажем: Баш то размишљам да кажем, тако да, ето, кажем једна ствар је најбитнија да никада не будемо задовољни собом и да се, чак, радујемо кад има неко бољи у нашем окружењу, јер то је подстицај за нас да и ми још више напредујемо“, поручио је игуман хиландарски.

Указао је на ријечи Господње: Да ће уским путем који води у Царство небеско, у вјечни живот ићи мало људи, а оним широким који води у пропаст, нажалост, да ће бити ту већина.

„Да никада не осуђујемо друге, да промијенимо ту лошу навику, а која је то лоша навика? Ми када нешто погријешимо и схватимо, пошто имамо глас савјести у себи као глас Божји, да то није добро, прво покушамо да умиримо нашу савјест да ипак от што смо урадили није тако велики гријех, али, слава Богу, Божјин глас у нама нас опомиње и онда, после неколико опомена ми ипак признамо себи да смо погријешили, да је то гријех, да то није требало учинити, али одмах налазимо другу „олакшавајућу околност“ да кажемо себи: Па, да, то сам погријешио, али због тога и тога, таква је била ситуација, нисам могао другачије и увијек себе оправдамо. А када видимо да неко други гријеши одмах га осудимо, дакле, нема никаквог оправдања, не гледамо на окопности, за њега то не важи, него одмаг га осудимо“.

„То је та лоша навика коју само треба изокренути па да будемо строги према себи, да себе не оправдавамо, а кад видимо другога да гријеши, чак и ако неко дође код нас и указује нам на грешку ближњег да ми њега оправдамо, да му кажемо да то и није баш тако за осуду, да ће се он поправити, да ће бити бољи, и то је тај наш пут. Зато сам и поменуо живот монаха на Светој Гори, гдје ми по заповјести Светог Саве сваког 1. у мјесецу на трпези, пошто се у манастирима светогорским чита за вријеме оброка житија илу друге поуке, али сваког 1. у мјесецу Свети Сава је дао задатак да се чита из његовог типика, и, кажем, ми слушамо то, видимо колико смо далеко од тога, али, пут је пред нама. Зато је један од највећих игумана светогорских, игуман Георгије блаженопочивши, који је био игуман манастира Григоријата написао књигу „Обожење као циљ хришћанског живота“, ту је објаснио, када је у првом поглављу ставио што су све циљеви нашег живота, а онда кад је почео друго поглавље каже: Али то неко кад каже видите какви су ваши идеали, али ви хришћани то не испуњавате, он каже: тако је, али ми путујемо према томе, и цијелог живота се трудимо да никада не будемо задовољни собом и да би достигли то што је он ставио и указао да је циљ нашег живота, дакле обожење, сједињење са Господом да би још овдје на земљи задобили благодат Духа Светог и тако, још овдје на земљи живјели предукус Царства небеског“, да би нам Пресвета Богородица кроз своје све чудотворне иконе, а посебно кроз икону Тројеручицу, Свети Василије Острошки, Слава му и милост, и сви свети помогли да свако, тамо гдје га је Бог поставио, и ми у манастиру и ви који живите у градовима, достигли тај циљ, дакле, да не будемо задовољни собом, да се стално трудимо да напредујемо и да још овдје на земљи задобијемо то обожење, сједињење са Господом и да онда са свима светима и са Господом живимо у вјечности, у Царству небеском“, закључио је Високопреподобни архимандрит Методије.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице, у литијском ходу, пренесена је од Саборног храма Светог Василија Острошког до храма који се подиже у Кличеву, гдје је смјештена у посебан трон у надземној крипти.

Празник Пресвете Богородице Тројеручице, који је храмовна слава светиње у Кличеву и долазак њене Чудотворне иконе Хиландарске биће прослављен, у уторак 30. јула 2024. године, на празник Свете великомученице Марије – Огњене Марије, Светом Архијерејском Литургијом, у 8 часова.

Фото: Данило Јевтић