Након прочитаног јеванђеоског зачала поучио је верни народ беседом истакавши да смо ми позвани као они који верују да већ овде и сада пројављујемо начин живота који ће се односити на будуће Царство Божије, да ми већ сада и овде живимо по правилима Царства Божијег, да темељимо своје биће на основу Царства Небеског. Наш основни позив је, наш суштински идентитет, наша лична карта без које не можемо, да смо чланови Царства Божијег. Ми оно што чинимо је очима овога света неразумљиво, али ми знамо да одавде долази спасење читавом свету, да ће Литургија и ова заједница победити границе смрти и пропадљивости и да је живи Бог овде међу нама, то познајемо кроз нашу веру. Кроз Литургију и ми и читав свет добија спасење. Да се издигнемо изнад ове пропадљиве природе својом вољом и да кажемо, да, Господе ја верујем и следујем за тобом, нећу те се одрећи. Испред нас је стављен избор између онога на шта нас позива логика овога света и све што је везано за овај свет, а са друге стране обећање Божије које каже да се не плашимо да волимо.
На Светој Литургији појао је и хор ученика веронауке Свети Симеон Богопримац у молитвеном присуству верног народа.