Током торжествене службе Божје на највишем богословском и научном училишту Српске Православне Цркве, чудесну јеванђељску причу о Закхеју тумачио је Светејши Патријарх: – У Закхеју се десило оно што је услов без којег нико од нас нема могућности да препозна у Исусу Христу Господа Живог, Беспочетног и Бескрајног. То је услов без којег не можемо отворити своје срце, своју душу и своје биће за присуство благодати Божје, за присуство самог Спаситеља међу нама. Знајући ову причу о Закхеју, имамо позив Божји да ступимо са Њим у заједницу; имамо позив Божји да на Његову испружену руку одговоримо својим покајањем, а то није ништа друго него спознаја да смо слаби, немоћни и да сами не можемо; да ништа од нас не зависи, чак ни то да ли верујемо; да је све у руци Божјој, а да нам је све опет дато и све је самим тим у нашој руци.

– Почетак преображаја и почетак ступања у заједницу са Богом јесте наша жеља да се издигнемо изнад себе, да се попнемо на смокву, да надиђемо свој раст, свој узраст и своју висину и да, пројављујући своју жељу и опредељење за Христа, Његовом благодаћу примимо све остало што нам је неопходно и потребно за спасење. Зато нам ова недеља, која је припрема за Велики пост, наглашава да је важно да хоћемо и да желимо да будемо у заједници са Христом, јер ако то поставимо као почетак свог подвига и свог живота, у истом тренутку чућемо реч Христову да ће Он још данас бити у нашем дому и да је нашем дому дошло спасење. Међутим, ако потражимо спасење и смисао нашег живота на било којој другој страни, засигурно ћемо бити промашени, а са нама и наш дом – нагласио је патријарх Порфирије чију беседу у целости можете пропитати ОВДЕ.

Светејшем Патријарху су саслуживали: Високопреосвећени Епископ викарни моравички г. Тихон; протојереј Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета у Београду; јеромонах Андроник; протојереји Србољуб Убипариповић и Бориша Шањић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Владан Таталовић и Василије Перић.