* * *
Патријарх Порфирије са архијерејима, свештенством и верним народом богослужио у храму Светог Саве: Сваки човек је икона Божија
"Да узмемо крст свој и пођемо за Христом, а то значи поистоветити се са Његовим умом и срцем. Наш систем вредности је ум Христов и свеукупно наше биће охристовљено", рекао је Патријарх српски г. Порфирије у својој надахнутој беседи на светој архијерејској Литургији којом је предстојао у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.
У Недељу Православља, 13. марта 2022. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предстојао је торжественим евхаристијским сабрањем у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару. Првојерарху српске Цркве саслуживала су преосвећена господа архијереји: ремезијански г. Стефан; хвостански г. Јустин и марчански г. Сава, викари Његове Светости.
Поред викарних епископа, предстојатељу Српске Цркве саслуживао је високопреподобни архимандрит др Прокопије (Тајар) клирик Антиохијске Патријаршије, као и велики број пречасних презвитерâ и часних ђаконâ, уз молитвено учешће сабраног народа Божјег.
Многобројни ранохришћански списи нам сведоче да су правила мољења и правила вере у животу Цркве држана у сагласју. Недеља Православља, као прва у низу великопосних недеља. Како и доликује светом дану светлог и победитељног славља вере, сабрање верних је у великом броју испунило и украсило простор храмовног наоса нашег највећег храма који је посвећен великом молитвенику и духовном наставнику рода нашег - Светитељу Сави, који је речју и делом држао и одржао најсвештеније истине наше вере о које се опомињемо у овај први недељни дан Великог поста - свете Четрдесетнице.
Пре причешћа верног народа Божјег, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије произнео је архипастирску беседу, поред осталог, рекавши: "Победом над иконоборцима 843. године, Православна Црква је по многим питањима вере која су потресала верне хришћане, коначно формулисала своју веру, 843. године на сабору у Цариграду. Том победом, пре свега, осведочена је вера Богочовека Христа, осведочена је истина да је Он потпуни Бог и потпуни човек, у личности Сина Божијег. Посведочена је истина да је човек створен као икона Божија и да је створен не за смрт и пролазност, него за вечност. Осведочена је и свету показана истина да је могућа заједница између Бога и човека, у Цркви Сина Божијег у Цркви Христовој. Све истине које су осведочене на сабору на Недељу Православља, на Сабору у Цариграду, нису плод људског домишљања, нису плод људскога гласања и одлучивања, нису плод одлуке већине, него су израз и плод откровења Божијег. Истина о Богу, али у тој истини истина и о човеку, јесте истина која је нама откривена и у којој ми можемо да учествујемо искључиво и само вером, али вером не као интелектуалним уверењем или убеђењем, него вером као свеукупним егзистенцијалним и онтолшким нашим ставом, вером као изразом читавог нашег бића, које је живо искуство заједнице Бога и човека".
Сходно богослужбеном поретку који је предвиђен за катедралне (Саборне) храмове, након отпуста литургијској заједници предочен је текст Синодика Православља, који је састављен 843. године, поводом званичног враћања икона у свете храмове, у време благоверне царице Теодоре и цариградског патријарха Методија. У поменутом Синодику између осталог је написано:
"Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Пс. 76:14,15). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају…"
Након литургијског отпуста сабрану лутургијску заједницу, још једном, речима архипастирске беседе поучио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је говорио о Недељи победе Православља и спомену којег се сећамо у овај први недељни дан у Великом посту - светој Четрдесетници.
"Нека је срећан данашњи празник и нека би Бог дао да увек целивамо иконе Христове, Пресвете Богородице и светитеља Божијих, али да целивамо и поштујемо сваку икону Божију, а то је сваки човек. Да се држимо своје вере јер она ће утврђивати наш живот, а наша вера значи истинску и праву слободу, наша вера значи да никоме ништа не намећемо, него да је собом и својим животом сведочимо, баш онако како је рекао Филип Натанаилу "Дођи и види". Да они који нас виде као заједницу, у њој препознају смисао и лепоту, препозанају присуство Божије и истинску и праву слободу", рекао је Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи на крају торжстевене свете архијерејске Литургије у заветном спомен-храму Светога Саве на Врачару.
* * *
Патријарх Порфирије на великопосном недељном вечерњем: Молитва је дисање нашега бића
"Молитва треба на темељима вере, скрушености, праштања и свих других богоподобних врлина, да буде благодарење Богу. Када непрестано благодаримо Богу, онда је сигурно да ћемо имати мир у души, мир са свима и радост неописиву, радост која се често неће видети споља, која је унутра у нама", рекао је Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи на крају недељног великопосног вечерњег богослужења у спомен-храму Светог Саве на Врачару.
Уз хоростасију Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а у молитвеном присуству Преосвећене господе епикопа ремезијанског г. Стефана; хвостанског г. Јустина; и марчанског г. Саве, свештенство храма Светог Саве служио је недељно великопосно вечерње богослужење, у смирај Недеље Православља - прве Недеље Великог поста - свете Четрдесетнице, 28. фебруара/13. марта 2022. године, у заветном спомен-храму Светога Саве на Врачару.
Првих шест недеља Великог поста према богослужбеном правилу подразумевају недељно великопосно вечерње на којем се због појања великог великопосног прокимена врши вечерњи вход са кадионицом, а по завршетку појања једног од два велика великопосна прокимена који се од недеље до недеље смењују, свештенослужитељи светле одежде замењују тамним (љубичастим), и од тога тренутка богослужење добија покајни карактер.
Након вечерњег отпуста поучним речима сабране је поучио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, говорећи о сили молитве, о њеном васпитном, освећујућем и благословеном значају. У својој архипастирској беседи предстојатељ Српске Цркве је указао да наша молитва увек треба да буде више благодарствена него искатељна, како бисмо кроз такву молитву испунили себе Богом и Његовом вечном радошћу.
"Молитва је за нас људе насушна потреба, као што наше телесно биће не може без ваздуха, тако наше свеукупно биће не може без молитве. То је језик којим живимо, мислимо и говоримо, то је наш однос према Богу, а из тог нашег молитвеног односа према Богу, или боље рећи, од природе наше молитве, њеног квалитета и дубине, зависиће наш однос према свему ономе што је око нас, а пре свега наш однос према другим људима. Свети апостол Павле подстичући хришћане свога времена, али и хришћане свих времена, рекао је: Молите се непрестано. Молитва је дисање нашега биће. Када станемо на молитву, треба и молитвом помогнути, али и спознајом својом, да одбацимо од себе сваку врсту злопамћења, јер ако се молимо Господу да Он буде са нама и да нам помогне, како можемо очекивати одговор на ту молитву уколико ми имамо злопамћење на било кога. Одбацити злопамћење и сваку врсту бриге, забринутости за себе, за оно што је наше, такође је важно када стојимо на молитви, јер молитва јесте израз наше вере у Бога и нашег поверења у Њега", рекао је Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи на крају недељног великопосног вечерњег богослужења у спомен-храму Светог Саве на Врачару.
* * *
Свеноћно бденије уочи Недеље Православља служено у београдском храму Светог Александра Невског
У београдском храму Светог Александра Невског на Дорћолу, уз хоростасију Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, у навечерје Недеље Православља свеноћно бденије служио је архимандрит Нектарије уз саслужење више презвитерâ и ђаконâ и молитвено учешће многобројног народа Божјег. На свеноћном бденију молитвено су присуствовали њихова преосвештенства викарни епископи топлички Јеротеј, хвостански Јустин и марчански Сава.
Славопој Господу узнели су појци, који су антифоним појањем умилно појали химнографију овог првог недељног дана Великог поста - свете Четрдесетнице, коју називамо недељом победе Православља.
Свеноћно бденије крунисано је светом архијерејском Литургијом, којом је са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, предстојао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског. Владици Јеротеју саслуживало је бројно свештенство и ђаконство, уз молитвено учешће народа Божјег.
