Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Јустина, викара Патријарха српског, свештеномонаштва и свештенства из више епархија наше Цркве.
Под сводовима манастирског храма Свете Тројице у сабрању окупило се бројно свештенство, монаштво, припадници Војске Републике Србије и верни народ. Лепоти Свете Литургије допринело је милозвучно појање хора ,,Свети Стефан Дечански" под диригентском палицом Тамаре Петијевић.
Након Свете Литургије, за присутне приређена је трпеза љубави, трудом и старањем Високопреподобне игуманије мати Параскеве и сестринства јазачке свете обитељи.
Ове године навршава се 20 година од повратка моштију Светог цара Уроша из београдске Саборне цркве у манастир Јазак. Након упокојења, земни остаци цара Уроша најпре су били у Неродимљу, где су потом његовим моштима долазили многи побожни људи, добијајући духовне и телесне помоћи и исцељења. Тако је светим моштима чак из Свете Горе дошао да се поклони јеромонах Михаило Хиландарац (1695).
Године 1705. српски монах Христифор пренео је свете мошти Урошеве у сремски манастир Јазак, а заједно са моштима понео је и Житије и Службу Светога. Из Јаска су мошти Светог Уроша преношене у манастире Врдник и Крушедол, па су опет враћане у Јазак. За време Другог светског рата (14. априла 1942) мошти Светог цара Уроша су испред безбожних усташа морале бити сачуване и пренесене из манастира Јазак, и тада су пренете у Саборну цркву Светих Архангела у Београд. У манастир Јазак враћене су 2001. године.
Светитељски лик Светог цара Уроша налази се осликан на многим фрескама и иконама по старијим и новоизграђеним српским манастирима и црквама. До данашњег дана, мошти Светог цара Уроша пружају утеху и исцељење онима који се поклањају са вером и љубављу.