СПЦ
Мирјана Матовић, родом из околоне Чачка, била је лекар у пензији, ћерка свештеника, београдски специјалиста медицине, велики добротвор и ктитор цркве Светосавске, носилац ордена Светог Саве. Међутим, овим набрајањем се не исцрпљују бројне врлине које је стекла и баштинила. Била је и изврсна супруга, тетка, ујна, пријатељ и признати стручњак у својој професији. Иако по телу без деце, Господ ју је наградио те је многој деци била „бака Мира“ јер је као најрођенија бака деценијама несебично помагала и школовала талентовану и ону децу коју није имао ко да подржи, што је у речи на одру и истакао њен дугогодишњи парох из Вупертала, прота Јован Марић.
Током торжественог опела, Епископу су, поред проте Јована, саслуживали и садашњи парох Зоран Илић из Вупертала као и београдски парох прота Сретен Младеновић, пошто је гђа Мирјаниа са својим супругом, почившим др Славољубом Матовићем, последњих година живела углавном у Београду. Прислуживао је и један ђакон, од оне деце којој су Матовићи због своје брижности и великодушности постали род рођени.
Није било туге иако је било много суза на Новом гробљу тог благомаријског поподнева. Не зато што је гђа Мирјана бројала скоро до деведесет и другог рођендана, већ што је, како је владика Стефан изврсно у свом поздраву нагласио, просто радосно када смо у могућности да се помолимо и испратимо једну душу хришћанску којој је служење другима, потпуна посвећеност свом роду и живот у Цркви и око Ње било све и највећа животна радост.
Свој радни век као гинеколог провела је у градићу Ремшајду, родном месту великог Рендгена, где је уживала, иако у туђини, велики углед као стручњак, делом и зато што никада није пристала да намерно прекине живот детета у утроби.
Развесели се нероткињо која не рађаш, кликни и узвикни ти која немаш муке порођаја (Гал. 4, 27) јер имаш много више деце. Овај светописамски стих се уистину испунио у личности библијске Српкиње и светосавке Мирјане и, гле чуда, не само да се испунио него ће и наставити, Господу слава за то у векове, и после њеног престављења да се испуњава, јер су почивши Славољуб и Мирјана све своје завештали Цркви да се од истог кроз домаћинско старање и даље помажу ђаци и школарци. О свему што су за живота урадили и што ће се у њихово име надаље чинити на добробит деце и младих – другом приликом.
Верујемо да Славољуб управо дочекује Мирјану у рајским насељима и да заједно стоје пред лицем Господњим!
