ТВ ХрамУ новоизграђене куће у селу Кош 2005. године враћа се више од 30 српских породица. Они који нису могли да се суоче са недаћама у њему се нису задржали, док је десетак најупорнијих породица одлучило да се посвети раду у пољу и око стоке, како би на тај начин себи обезбедило егзистенцију.
„Бавим се само пољопривредом, дали су нам трактор али нам фале прикључне машине. Писао сам неколико захтева, али узалуд. Обрађујем десет хектара земље, али све сам морам да плаћам јер немам прикључне машине’’, каже Милан Савић.
„Сви имају имања, али запуштено стоји све. Ми не можемо ни наше да стигнемо да обрађујемо, немамо ни механизацију. Главни проблем је што нема ко да ради, остали су махом стари и немоћни“, наглашава Добривоје Радовановић.
„Живи се доста тешко, преживљавамо од пољопривреде и сточарства. Мало нас има, да је народа да се врати, боље би се живело, овако тешко доста“, истиче Цветко Лацмановић.
Кажу да већих проблема немају, сведоци су тек понеке провокације, а највећих проблема имају са шумокрадицама.
„Обилазио сам шуму, пријављивао сам полицији али ништа од тога, лопови и даље краду. Често сам наилазио на њих када одем до шуме, не смем често да идем јер су они наоружани, једном су ми рекли да више никада не долазим сам јер ћу нестати“, изјавио је Савић.
‘’До шума идемо, али имамо проблема са крађама. Имам негде око десет хектара под шумом, али ништа не оставе, не можемо ни за себе да сакупимо дрва“, каже Лацмановић.
На изградњу пута, мештани Коша чекају већ три године.
„Требало је да направе пут, почели су и оставили да тако стоји. Вода је много ископала пут, једва се аутом прође. Бољи је пут у планини где људи чувају овце, скоро сам био, него овај наш, где ми живимо“, јада се Радовановић.
У Кошу нема школе, па деца на наставу одлазе у Осојане, где мештани овог повратничког села иначе завршавају већину својих обавеза. Продаја имања није изражена, а мештани нас уверавају да ће тако и остати уз наду да ће опустеле ливаде Коша поново бити омиљено дечије игралиште.
