Танјуг
Признања су уручили министар спољних послова Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.
„Награде које данас уручујемо носе имена људи који су у једном тренутку свога живота били српска дијаспора, српско расејање. Стварали су и радили ван Србије, али је њихово дело узидано у темеље наше државне и националне грађевине“, рекао је Селаковић.
Истакао је да наш приоритет мора да буде очување српског језика, ћирилице, културе, обичаја и других посебних идентитетских обележја где год наш народ да живи.
Селаковић је подвукао да ова признања припадају онима који су у великој мери свој живот подредили томе да се српски језик говори и да се српско име чује, посебно тамо где би они, да није таквих напора, како каже, ишчезли готово сигурно у мору туђих језика и имена.
Како је поручио, предуслов да наш народ има будућност јесте да нас има.
„То не значи само да се више рађамо, што је од велике важности, већ и да они који су рођени као Срби то и остану. Неговање српског језика и ћирилице зато не сме да буде нешто што је излишно, тек некакав интелектуални хоби наших људи у расејању", рекао је Селаковић.
Истакао је да је то питање опстанка наше нације што је, додао је, много важније од интелектуалног хобија.
„Много је изванредно успешних припадника српског народа широм света и природно је да они који су својим професијама досегли врхунце постају и грађани света, али по правилу они највећи никада не заборављају ко су и одакле су јер су свесни да су понешто од свог успеха црпели и из свог колективног идентитета“, рекао је Селаковић.
Награда "Никола Тесла" за заслуге постигнуте у области науке којима се промовишу проналазачка достигнућа српских научника додељена је научнику Владимиру Цмиљановићу који у Базелу предводи тим стручњака који ради на откривању лека против рака и на вакцини друге генерације против Ковида 19.
Председници Матице српске у Црној Гори и професорки Филозофског факултета у Никшићу Јелици Стојановић додељена је награда "Вук Караџић" за резултате у области неговања српског језика и ћириличког писма међу Србима у региону и дијаспори.
Награду "Слободан Јовановић", која се додељује за допринос у области политике којим се јача углед и положај Србије и српског народа у региону и свету, добио је председник Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вуксановић.
Професору српског језика и књижевности Срђану Мијалковићу из Аустрије додељена је награда "Доситеј Обрадовић" за допринос у области просвете и очувања културног, етничког, историјског и верског идентитета Срба у дијаспори и региону.
Главну награду, "Мајка Србија" за животно дело и несебичну посвећеност јачању српског народа у расејању добио је Ђорђе Михаиловић - чувар српског војничког грбља Зејтинлик у Солуну коме ће, како је речено, то признање сутра у Солуну уручити министар Селаковић.
„Ми који не живимо у Србији увек се осећамо као да смо отишли од своје мајке, од своје породице, али знамо да је наша мајка увек ту јер Србија је наша мајка и увек ће то и бити", рекао је Срђан Мијалковић који се обратио у име добитника.
Истакао је да су Срби, свуда где живе, део јединственог, недељивог, чврстог српског културног и духовног простора.
„То је простор ван тренутних граница, друштвених промена и политика који нас чини ониме што јесмо и морамо га заједно, озбиљно и одговорно чувати и неговати јер уколико је он чвршћи, нама, али и нашој деци која у том простору стасавају биће лепше, лакше и боље“, рекао је Мијалковић.
Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон је рекао да свака награда даје "ветар у леђа" и улива додатну мотивацију и наду.
„То је доказ да је ваш рад, труд запажен, цењен, поштован. Зато су награде битне“, рекао је Гујон.
Истакао је да се данас награђује упорност и посвећеност људи који раде сваки дан током целе године.
„Ви сте, свако на свој начин признати у свету, а наше сте горе лист и то је велики понос за свакога од нас. Млађим генерацијама су потребни узори који су успешни, борбени и посвећују свој живот остваривању вишег циља, а да притом не очекују ништа за узврат“, рекао је Гујон и подвукао да такве људе треба препознати и наградити.
Додела Националних признања за допринос јачању веза матице и Срба у региону и дијаспори и очување особености, језика, културе и традиције нашег народа у расејању и окружењу уведена је Законом о дијаспори и Србима у региону, а ове године додељена су први пут након 10 година.
