Вечерње Новости/Саша ЖутићКао што су у време Старог завета благочестиви Израиљци сваке године приносили Богу десети део - "десетак" од свега што стекну, да би примили благослов за свако своје дело, тако и ми, служитељи Новог завета, у време Великог поста приносимо Богу "десетак" од пуне године. Посвећујући Богу дане Великог поста, добијамо благослов за остали део године. Али ови свештени дани имају још један важан циљ, а то је да нас припреме за празновање највећег хришћанског празника - Васкрсења Христовог. Постом и уздржањем монаси чисте своја срца од греховних страсти и на тај начин сабирају своје унутрашње силе, да би на дугим великопосним богослужењима, слушајући речи Светог писма и стихове богослужбених химни, успели да спознају велику и дубоку тајну овог празника.
- У данима после Васкрса - каже нам игуман - светогорски монаси се труде да што дуже сачувају у својим срцима његову радосну тајну. Обичај је на Светој Гори да се монаси међусобно посећују у току целе Светле седмице и поздрављају једни друге речима: "Христос васкрсе - ваистину васкрсе". Ради братске везе манастира Хиландара са Ватопедом, коју је установио још Свети Сава, ватопедски игуман са својом братијом долази на Васкрсни понедељак у наш манастир. После заједничког служења свете литургије, уз литургију и појање васкршњих песама, идемо до места на коме су некадашњи хиландарски монаси дочекали икону Тројеручицу, када је на магарету дошла из Србије. Следећег дана, на Васкрсни уторак, ми узвраћамо посету и одлазимо у Ватопед, да бисмо и тамо заједно служили свету литургију.
* Са каквим порукама хиландарско монаштво иде у сусрет данима који предстоје?
- Најискуснији светогорски старци су говорили да монах најбоље проповеда јеванђеље својим животом. Идеал монаха да постане "живо јеванђеље". Свети апостол Павле је, желећи да подстакне веру првих хришћана у васкрсење, писао: "ако Христос није устао, узалуд вера ваша" и "ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи". Апостол не заповеда да се и у овом животу не надамо у Христа, али нас позива да не останемо само на томе, већ да се још више надамо да ће нам Он даровати и живот вечни својим васкрсењем. Што ће рећи, сваки човек целог свог трајања треба да се труди да чини добро, само доброта и племенитост могу да га упишу међу свете.
Вечерње Новости/Саша Жутић
* Јесу ли зацелиле ране пожара из 2004. године?
- Тај велики пожар остаће забележен у историји Хиландара као једно од највећих искушења. Нисмо ми прво братство коме је припало да обнавља страдали манастир, као што ни наше поколење није први удео српског народа који са љубављу обнавља своју отаџбину. Гледајући са стране на време и друштвене и материјалне прилике у којима живимо могло би се рећи да се и један и други подухват одвијају у веома неповољним околностима. Међутим, Бог о нама промишља боље него што то сами можемо. Крст који нам је дат да га носимо одмерен је према нашој снази, макар ми сами не били свесни колико је поседујемо. И када смо уморни и у нама превлада нестрпљење или се све ово развије у разочарање, заиста је важно да се наоружамо вером и да не одустајемо, јер испуњавамо вољу Божју.
Вечерње Новости/Саша Жутић
* Како гледате на интересовање младих да походе Свету Гору и Зејтинлик?
- Битно је да сва интересовања и посете светињама и споменицима не буду мотивисани испразним помодарством, већ жељом да се покаже и поштовање према нашим великим прецима, али и жељом да се добије нека поука и порука од њих, на који начин је најбоље да свако од нас послужи своме дому и роду. Ми, хиландарски монаси, живећи у Републици Грчкој, сведоци смо колико је грчки народ ревносан у васпитавању својих младих у духу патриотизма. Сви знамо колико је на свест српског народа било циљаних притисака, још и пре Другог светског рата, а посебно у деценијама после њега, да би се створио осећај кривице и да бисмо се просто стидели да искажемо своја позитива национална осећања, па стога ми морамо посебно дати значај овој теми.
Вечерње Новости/Саша Жутић
* Колико су ново време и нови, образовани људи који приступају монашким заједницама, утицали на очување строгих канонских правила?
- Када се почиње неки подухват, важно је да се зна шта је његов циљ. Тако и монашки живот, али и хришћански живот уопште, има свој циљ. По учењу отаца Цркве, тај циљ је чистота срца и задобијање благодати Светог духа, да би се достигао и крајњи циљ - Царство небеско. Сва правила Цркве и правила којима се одређује монашки живот имају у виду овај циљ. Грчку реч "канон" обично преводимо као правило, а њено тачно значење је штап, "лењир", за извлачење правилне линије. То значи да црквена правила, канони, нису сами себи сврха, већ је њихов задатак да наш живот непрестано управљају према главном циљу. Због тога је и важно да се зна да сви наши подвизи и одрицања која су у вези с монашким начином живота: напуштање својих ближњих и свога дома, затим постови, молитве, бдења и друго, имају свој смисао ако нам помажу у очишћењу срца од греховних страсти и задобијању благодати Светог духа. Дакле, наши подвизи нису савршенство, већ само пут којим се до савршенства долази.
Вечерње Новости/Саша Жутић
БЛАГОСЛОВ КОЈИ ПРИЧИЊАВА РАДОСТ
* НЕ тако давно, од сопствене зараде економије Хиландара, откупили сте за српски народ драгоцену рукописну књигу и обогатили хиландарску ризницу.
- Пре неколико година проширили смо засаде манастирских винограда са намером да произведемо вино од чијих прихода можемо да издржавамо наше домаћинство. Да испунимо основну мисију, одржимо непрекинути духовни живот и очувамо непроцењиво наслеђе. Први приходи од овог вина стигли су у тренутку када нам је био потребан новац за откуп српске рукописне књиге из 14. века. Тај благослов нам је причинио велику, велику радост. Ми смо само испуњавали дужност коју је у Хиландарском типику заповедио Свети Сава. Да се чувају богослужбени сасуди, рукописне књиге и дела свештене уметности, и да се спасавају у свакој невољи.
