СРНАО Рисојевићевом књижевном дјелу призренским богословима говорили су доктор филолошких наука Златко Јурић и директор Дома културе Грачаница Живојин Ракочевић.
Рисојевић је говорио своје пјесме које су, на мотивско-тематском и жанровском плану, интертекстуално повезане са основним хришћанским вриједностима.
Он је богословима испричао лична искуства и духовне спознаје приликом паралелног читања Новог завјета на српском и француском језику, истичући да је то био његов први сусрет са Библијом.
Рисојевић је рекао да је на тај начин веома добро научио француски језик, те прихватио и заволио књигу коју чита све до данас и која је значајно утицала на његово књижевно стваралаштво.
Са посебном пажњом, богослови и њихови професори слушали су Рисојевићеве пјесме које се жанровски темеље на форми молитве, исказане у духу савремнеог погледа на живот, човјека и свијет у коме се налази.
Директор Дома културе Грачаница Живојин Ракочевић указао је на значај одржавања оваквих програма у Призрену и Богословији и да је сусрет савременог стваралаштва са насљеђем, сусрет писаца са професорима и богословима тренутак када оживљава град Призрен и када његови симболи добију своју пуноћу и реалност.
"Рисојевић је својим стварањем укључен у духовну структуру и уметничке вриједности Косова и Метохије, а његова служба језику и књижевности јесте и поетска служба Богу", рекао је Ракочевић.
Говорећи о Рисојевићевом књижевном стваралаштву, Јурић је указао на значај и допринос овог писца српској савременој књижевности, посебно истичући његова дјела намијењена за дјецу и пјесме самоће, тиховања и молитвених форми.
"Са истанчаним сензибилитетом, Рисојевић је исписао неке од најпоетичнијих пјесама молитвеног карактера у савременој српској књижевности и надоградио овај византијски књижевни жанр. На тај начин, пјесник се придружио плејади српских пјесника који су исписали изврсне стихове у молитвеној форми као што су: Јован Дучић, Васко Попа, Иван В. Лалић, Новица Тадић", рекао је Јурић.
Замјеник ректора призренске Богословије "Свети Кирило и Методије" јеромонах Исидор Јагодић пожелио је добродошлицу гостима и изразио захвалност књижевнику Ранку Рисојевићу који је прихватио позив да богословима говори своју поезију и пренесе лична искуства и однос према књижевности, умјетности и љубави према ближњем, као једној од основних вриједности хришћанства.
Након књижевног часа у Призренској богословији, књижевници су посјетили Манастир Светих Архангела, задужбину цара Душана, и призренску цркву Богородицу Љевишку, која се налази на листи свјетске културне баштине УНЕСКО. Ове двије светиње, као и остали објекти српског духовног и културног насљеђа у Призрену тешко су пострадали у Погрому 17. марта 2004. године.
Прије два дана у Дому културе Грачаница одржано је књижевно вече у оквиру којег је Рисојевићу уручена престижна награда "Грачаничка повеља", која се додјељује у оквиру "Видовданског песничког бденија".
Рисојевићу је књижевна награда додијељена за његов укупан допринос развоју српског језика, књижевности и културе.
