politika.rsВелика Хоча, Зочиште – Спомен-обележје отетим и несталим новинарима Ђуру Славују и Ранку Перенићу срушено је седми пут у протеклих шест година. Удружење новинара Србије је последњи пут поставило плочу између Велике Хоче и Зочишта, у ораховачкој општини у Метохији, 15. маја 2018. године. На њој је на српском и албанском написано: „Овде су 21. 8. 1998. године отете наше колеге новинари, Ђуро Славуј и Ранко Перенић – тражимо их!”
Место где се поставља обележје прекопано је багерима, на њему се налазе велике количине костију, највероватније животињског порекла, а сама плоча с бетонским постаментом је ископана и бачена тридесет метара и налази се у сметилишту и камењару испод пута који води у винограде.
Пронашли су је председник Удружења новинара Србије (УНС) на Косову Будимир Ничић и аутор овог текста. Све време нашег боравка путем су мотокултиваторима пролазили локални Албанци.
„Мислим да овим вандализмом, можда, и отмичари шаљу јасну поруку специјалном суду, међународној заједници и домаћим институцијама да треба да забораве овај случај, али и остале случајеве убијених и отетих новинара. С друге стране, и незаинтересованост надлежних институција и политичара да открију ко годинама руши ову таблу показује да не постоји искрена воља и жеља да се реше случајеви, не само Ђура Славуја и Ранка Перенића, већ и осталих отетих и убијених колега, а има их укупно 14”, рекао је председник УНС-а на Косову Будимир Ничић.
У полицији Косова кажу да је случај откривен у суботу, да је направљен увиђај, као да је предмет преузела Регионална јединица полиције из Ђаковице. Остаје нејасно како оскрнављени споменик није пронађен и зашто га полиција није понела као доказ. На такав начин би се он заштитио и касније би био враћен Удружењу новинара Србије.
Пре двадесет година новинарска екипа Радио Приштине, Ђуро Славуј и Ранко Перенић, 21. августа 1998. године кренули су ка манастиру Свети Врачи у Зочишту да ураде прилог о монасима које отела, па потом пустила Ослободилачка војска Косова. Мислећи да су на правом путу, новинари су кренули макадамом који води у оближње винограде и ту им се губи сваки траг, јер су ушли на територију под контролом ОВК.
Сведочећи за истраживање Удружења новинара Србије, које испред овог удружења води новинарка Јелена Петковић, тадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Мики Михајловић каже да је видео извештај Војске Југославије о прислушкивању ОВK у ком је било забележено: „Два пакета су донесена до Беле Цркве” (насеље у Ораховцу).
Он је тамо је одмах послао новинара „Њујорк тајмса” Мајка О’Kонора.
„Kада се вратио питао ме је за серијски број њиховог диктафона. Знао сам број, јер сам га лично купио. Видео је’сони’ који су Ранко и Ђуро понели на терен. О’Kонор је видео и плаву ’заставу 128’ и у њој је био диктафон. Питао је команданте ОВK где су људи из аутомобила, а они су одговорили да не знају ништа, да су све тако затекли”, рекао је УНС-у Михајловић.
На Косову и Метохији је отето, нестало и убијено седам српски и седам албанских новинара, а већина је страдала након окончања сукоба 1999. године. УНС и Удружење албанских новинара с Косова годинама траже оснивање посебне комисије за истрагу ових злочина.
