ТВ Храм
Нови завет садржи изузетно оскудне податке о животу Пресвете Богородице, након Христовог вазнесења, па су извор за сва каснија дешавања, апокрифно стваралаштво и химнографска дела. Сцена Богородичиног успења је фрескописана у свим средњовековним храмовима, углавном у горњој зони западног зида. У зависности од величине зида, ова представа је могла бити изузетно развијена, па су се у оквиру ње сликале и засебне епизоде, попут тренутка када Богородица среће апостола Тому и даје му појас, или тренутка када анђео одсеца шаке Јеврејину Јефонији који је хтео да оскрнави Богородичин одар. Сликари су у оквиру сцене Успења понекад приказивали и епизоде које су следиле након Богородичине смрти, попут преноса Богородичиног одра ка Гетсиманији где ће бити сахрањена, док се у неким храмовима овај догађај илуструје као засебна сцена.
Икона са представом Успења, нашла је своје место на високим иконостасима 18. века, заједно са другим сценама из циклуса Великих празника. У зрелом бароку, код српских сликара који су се образовали на Бечкој ликовној академији, преовладаће сцена у којој је приказана смрт Богородице. Традиционална концепција сцене биће реформисана и поједностављена, а понекад ће бити приказана и без церемонијалног карактера.
Сцена Успења Богородичиног се често приказује на иконама, нарочито у храмовима посвећеним овом празнику, затим на богослужбеним предметима, израђеним од дрвета, метала или текстила, који су често раскошно и декоративно украшени.
Аутор емисије: Сњежана Орловић
У емисији учествују:
Др Кристина Милорадовић, историчар уметности
Проф. др Оливер Томић, историчар уметности
Проф. др Александра Кучековић, историчар уметности
Текст читала: Драгана Кауцки
Монтажа: Марија Миланов
