Уметност је још од давнина била у служби учења цркве, па су тако религија и уметност постале нераздвојне, а храм је постао место синтезе свих уметности изадовољења свих чула.
Даровити уметници, обдарени различитим талентима, стављани су у службу цркве, како би се људима приближила реч Божија. Трудом и стваралаштвом уједињени су на једном месту архитекте, фрескописци, иконописци, мозаичари, дуборесци, клесари, златари, везиље, преписивачи, илуминатори, књижевници, песници, композитори и појци.
Дар, жеља за лепим, жеља за стварањем, интересовање за одређену грану уметности или неки сплет околности вођен Божјом руком, предодредили су уметнике да стварају своја дела, како током протеклих векова, тако и данас.
Кроз историју су се знања и вештине стицале у мајсторским радионицама, а касније су постојали приручници, који су уметницима давали смернице у раду. Данас они могу стицати знања у разноврсним школама и високошколским установама. Ипак, често се поставља питање да ли је важније школовање или дар од Бога.
Све оно чему се дивимо, од кога учимо, шта доживљавамо, са ким се срећемо, у већој или мањој мери оставља на души сваког човека одређене трагове. Сублимација свега тога, у различитим одређеним односима, креира оригинални уметнички рукопис. Српска сакрална уметност се кроз време развијала и пролазила кроз различите стилове, па тако Српска православна црква и српски народ, данас имају право уметничко благо, које су наследили од својих предака, а које представља непресушан извор за развој уметности и данас и у будућности.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Проф. др ум. Горан Јовић, уметник
Доц. Јелена Хинић, иконописац
Горан Ристовић, фииграниста
Академик Светислав Божић, композитор
Љубица Бошњак, архитекта
Проф. Ђуро Радловић, академски сликар и мозаичар