Ови велетрговци уводе и новине, као што су рекламирање и штампање каталога, на основу којих можемо веома прецизно да реконструишемо које су то врсте богослужбених предмета продаване, и типолошки и у погледу материјала, али и која је била цена таквих предмета. У овим радњама продавани су и предмети увожени из Русије, али и из средње Европе. Године 1883. основан је самостални златарски еснаф у Београду, који је окупљао најзначајније српске мајсторе, попут Теофана Стевана Јефтовића и Рафаила Пашковића.
Други светски рат, а потом и долазак комунистичког режима и забране активног црквеног живота, условили су да дође до замирања црквене уметности. У другој половини 20. века, предмети су израђивани од скромнијих материјала, а тек је 21. век донео један велики бољитак у овом виду производње. Савремено доба донело је и могућност бржег и лакшег учења, набављања и обраде материјала.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
Емисија је на програму у суботу, 27. априла у 21.12 часова, и у репризном термину у недељу, 28. априла у 15.10 часова.
У емисији учествују:
Др Вук Даутовић, историчар уметности
Мср Биљана Цинцар Костић, историчар уметности