„Тачан број погинулих и рањених никада није утврђен. Сматра се да је погинуло или нестало око 35.000 људи, од чега осамдесет деветоро деце и 1.032 припадника Војске Југославије и МУП-а. Број рањених вишеструко је већи и креће се између десет хиљада и 12.500 људи. Током 78 дана бомбардовања уништено је или оштећено 25.000 стамбених објеката, 78 индустријских локација, 42 енергетска објекта (рафинерије, складишта горива, трафостанице), 66 друмских и железничких мостова, 32 пољопривредна комплекса, 23 железничке пруге и станице, 8 аеродрома, бројне болнице, здравствени центри, јавне зграде и други објекти."
Веома храбро и професионално држање војске и полиције СР Југославије, посебно РВ ПВО натерало је пилоте НАТО пакта да из ваздуха са велике висине гађају цивилне и војне циљеве на земљи. На поменутом научном скупу дошло се до закључка који каже: „Агресијом НАТО-а на СР Југославију, поред великих људских и економских губитака, погоршана је и еколошка ситуација – на локалном, регионалном, као и на међународном нивоу.
Такође, последичне су и промене климе у СРЈ. Бомбардовање је имало карактеристике еколошког рата, будући да је изазвало угрожавање биодиверзитета (грч. bios – живот и лат. diversus – различит; биодиверзитет – биолошка разноврсност) и природне животне средине. Велика количина опасних материја знатно су угрозиле биодиверзитет и животну средину, те су утицале на слабљење озонског омотача, стварање ефекта стаклене баште, појаве киселих киша и промену климе. Све то погоршало je здравствено стање становника наше земље, а жртава је из године у годину све више."
Време: Недеља, 7. април у 21.15 часова
Камера: Горан Половина, Небојша Мишевић, Марија Лечић
Аутори: Давид Ерић и Сава Самарџић
Монтажа: Марија Миланов