Свети апостол Кодрат
Свети апостол Кодрат, један од Седамдесеторице. Ученик великих апостола. Проповедао Јеванђеље у Атини, и био епископ најпре у Атини после св. Публија, а по том у граду Магнезији. Беше врло учен у светској мудрости и богат благодаћу Духа Светога. Његов животописац каже о њему: беше као звезда јутарња посреди облака (Сирах. 8, 6); облаци беху тамно јелинско незнабоштво, без светлости благочешћа; а св. апостол Кодрат кроз реч Божју засија им – Јелинима – као светлост велика, осветли таму, низложи скверне жртве, скруши идоле, и разори храмове демонске молитвом. Но тама увек мрзи светлост; тако и незнабошци омрзоше Кодрата светога, и најпре га тукоше камењем, као негда Јевреји св. Стефана, а по том га вргоше у тамницу, и не даваху му никако хлеба све док не испусти душу своју свету и не пресели се у царство Христа Бога свога. Св. Кодрат написао је одбрану хришћанства и предао је цару Адријану. Та одбрана толико је подејствовала на незнабожачког цара, да је овај наредио, да се хришћани не гоне без нарочитих кривица. Пострадао је св. Кодрат око 130. год. Погребен је у Магнезији, где је и пострадао.Тропар (глас 3):
Апостоле Свети Кодрате, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Свештеномученик Ипатије епископ Ефески и Андреј презвитер
Два друга из детињства, родом из Ликије. Када порастоше, обојица се сведушно предаше Богу на службу, и то Ипатије као строги монах и подвижник а Андреј као клирик у народу и проповедник слова Божјег. Због великих добродетељи Ипатије би постављен за епископа у Ефесу, а Андреј за презвитера. Обојица пострадаше у време иконоборног цара Лава Исаврјанина. После грозних мука за свето Православље бише обезглављени 730. год. И обојица пређоше из овог пролазног живота у живот вечни.
Свети Димитрије епископ Ростовски
Празнује се 28. октобра; а 21. септембра спомиње се догађај открића његових чудотворних моштију 1752. год.
Сабор светитеља Кијево–Печерских
Благословено дело подвижништва, које отпоче трудољубиви и велики угодник Божји Антоније, разрасло се кроз векове као маслина многоплодовита. Многобројни светитељи, који у овим пећинама Антонијевим засијаше као звезде, празнују се сваки посебице у свој дан; под данашњим пак датумом спомињу се сви саборно и призивају вернима на помоћ.
Свети Кодрат, к'о звезда јутарња,
Просу светлост светог Јеванђеља,
Просу луче по тминама густим,
И благодат по срцима пустим.
Људског ума Кодрат разби смутње,
Људског срца он обасја слутње,
Обасја их Христовом светлошћу.
Свет просвети Христовом мудрошћу.
К Вишњем Богу неверне подими,
И за Христа љуте ране прими,
Гонитељу Крста Адријану
Кодрат писа чудесну Одбрану
С речитошћу јелинске вештине
И с простотом хришћанске истине.
Успе Кодрат цара убедити,
Свету цркву од зла заштитити.
О Кодрате, Христов учениче,
Свете Цркве умни заштитниче,
Божји слуго, и речју и делом,
Сад си венчан славом неувелом;
Сви хришћани топло ти се моле:
Помози нам, свети апостоле!
Помози нам бедам' одолети,
И за Христа страдања поднети!
РАСУЂИВАЊЕ
Ако смо само с тврдом решеношћу почели да живимо по закону Божјем, не треба да се бојимо никаквих насиља неразумних људи, јер ономе ко је истински почео живети по закону Божјем све што се дешава од људи, дешава се на његову корист а на славу Божју. Нарочито се не треба бојати принудног преселења из места, које смо заволели, у место, које не маримо. Место празног страха и плиткоумог вајкања боље испитујмо намере Божје с нама. Шта је Јосифу нашкодила злоба браће његове? Није ли његов безвољни одлазак у Мисир њега прославио, браћу спасао од глади, и створио услове за сва чудесна дела Божја кроз Мојсеја у Мисиру и у пустињи? Незнабошци и јеретици прогонили су често православне хришћане у варварске пределе. Шта су тиме постигли? Јесу ли уништили Православље? Не, него су га утврдили још јаче у душама прогоњених и распрострли међу варварске народе. Злобни јеретик Луције прогна из Мисира оба славна Макарија са неколицином пустињака Тавенских на неко варварско острво, где сви житељи беху идолопоклоници. Но ови свети мужеви својим поукама и примером живота ускоро успеше да цело острво покрсте. То острво после се прозвало Острво Покајања.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно Божје спасење Јерусалима због правде Јосафатове (II Днев. 20), и то:
1. како мноштво Моаваца и Амонаца пођоше на Јерусалим;
2. како се цар Јосафат помоли Богу, и објави му се кроз пророка: ово није ваш рат него Божји;
3. како се Моавци и Амонци међу собом искрвише и сви до једног изгибоше.
БЕСЕДА
о божанству Сина и битијној једнакости с Оцем
Који видје мене, видје оца (Јов. 14, 9).
Господе, покажи нам оца, и биће нам доста, рече Филип. На ове речи одговори му Господ Исус: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? Који видје мене, видје оца. Тако одговори Господ своме ученику. Филип је желео, да види Бога телесним очима. Три године гледао је он Христа, и није Га познао као Бога. Зашто? Зато што је у то време, пре силаска Духа Светога, Филип гледао телом у тело, тј. телесним очима гледао је и видео је Господа Христа као човека. Он још није био видео Божанство у Сину Божјем ваплоћеном, а тражи да види Бога Оца! Који видје мене, видје оца. Тиме Господ неће да каже, да је Он Бог Отац; не, него да су Он и Отац једног бића. У колико се Бог у опште могао показати људима, Он се показао кроз Бога Сина, који се јавио људима као човек. Бог Отац није се ваплотио; Бог Дух Свети није се ваплотио; само се Бог Син ваплотио. Како, дакле да покаже Он Оца Свога телесним очима смртнога човека? Зато се управо и ваплотио Син, да Собом објави људима и Себе, и Оца и Духа Светога, јединосушно Божанство, троично по ипостаси. Који видје мене видје оца. Господ овде мисли на божанску природу своју. У томе је Он потпуно једнак и једнобитан са Оцем. И да је Филип могао у то време видети божанску природу Христову, он не би ни ставио онај захтев: покажи нам оца. Наравно, он није ни могао видети божанску природу, која је духовна и невидљива, али је могао видети, и то јасно видети велика дела Христова као пројаву Његове божанске природе. И данас, браћо неки људи говоре: покажите нам Бога, па ћемо веровати! Реците им: ево ми вам показујемо Господа Христа, верујте! Деветнаест векова сам с вама, људи, па зар Ме још нисте познали? Деветнаест векова, испуњених славом Његовом, чудесима, силом, благодаћу, милошћу, светитељима, мученицима! И још малоумни питају: где је Бог?
О Христе Господе, Боже наш, отвори очи духовне онима који још не виде да виде величанство славе Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.