Беседећи о суштини и смислу наше вере, а то је да својом вером и подвигом, молитвом, кроз покајање, љубављу и благодаћу Божјом идемо ка Царству Небеском, Светејши Патријарх је нагласио: - Садржај самог поста Велике четрдесетнице је оно на шта нас позива и Свети Јован Крститељ, али и сам Господ наш Исус Христос, а то је покајање. Наравно, да је покајање за нас - вером и поверењем у Господа - радост, зато што је то духовно умивање, духовно купање, духовни унутарњи преображај. То је сусрет са самим собом пред лицем Божјим, где имамо најбољу могућу прилику да препознамо шта је то што смо погрешно и лоше учинили, а шта је то што смо требали да учинимо, а нисмо. Гледајући себе у самом Господу као у огледалу, препознавајући у себи промашаје, а и оно што нисмо учинили, а могли смо, благодаћу Божјом добијамо снагу и разумемо суштински, дубински и духовно куда треба да идемо, баш онако како је то описано у причи о изгубљеном сину. Изгубљени и отуђени син од оца, отуђен од ближњих, отуђен од самог себе, разумевши да се нашао на погрешном путу, јер је сачувао у себи слику оца који је љубав, могао је да се врати у дом очев. Тако и ми кроз покајање желимо да будемо другачији него што јесмо, тј. желимо да будемо усклађени са вољом Божјом у себи, желимо да будемо бољи иако знамо да то не можемо својим снагама и својим силама. Стога молимо Господа да Он то учини уместо нас, да нас врати себи.
- Нарочито је то важно у ове великопосне дане који требају да буду отварање срца ка Господу нашем, али отварање својих срца једних ка другим, а суочени смо са многим супротностима, са многим неспоразумима, са дубоким неразумевањима и поделама међу нама. Без истинског унутарњег преображаја и без покајања тешко је да то можемо превазићи, а то није природно, није нормално, не припада вољи Божјој о нама, Његовом плану, о нама. Бог хоће да се разумемо, Бог хоће да имамо у свом срцу места за ближњег, ма колико он био другачији. Бог хоће да једни са другима општимо, да једни са другима разговарамо, а то је оно о чему непрестано и говоримо – нагласио је патријарх Порфирије и закључио:
- Нека Бог да да овај пост буде пост ка миру, ка међусобном разумевању, ка љубави, ка испуњавању Божје заповести о љубави, која не само да нас позива на љубав једних према другима, него чак вели да љубимо и да волимо непријатеље своје. А ми удаљујући се од те речи Божје може бити да не само идемо погрешним путем, него да почнемо да мислимо да треба да мрзимо и ближње своје, да се боримо против ближњих својих, што не дао Бог, јер је то изопачење и Јеванђеља Христовог, извитоперење Његово, али и увођење у наше животе потпуне схизофреније, заправо увођење дубинског немира у своју душу која нас чини неспособнима да препознамо љубав Божју, а самим тим и Његову заповест о љубави. Нека би Бог дао да никада не буде мржње међу нама, да се не зацари насиље у наше душе и међу нас и да никада не видимо једне друге као непријатеље, него као припаднике једног истог тела Христовог које се зове Црква, а у којем можемо доћи до сусрета са Богом, до познања Бога, до познања себе, до самоспознаје, али и читавог света као дара Божјег и ближњег као свог сопственог раја. Уз покајање и преображај то је троструки и вишеструки дар Божји и истовремено остварење смисла и назначења наших живота. Нека сте благословени и да овај почетак поста заиста буде пут ка победи над ђаволом, грехом и смрћу, пут као Васкрслом Христу и Царству Његовом. Амин.
