Наменски Фонд Задужбине Симе А. Игуманова, чији је главни старатељ Патријарх српски г. Порфирије, ове године износи 15.660.000 динара, што значи да ће годишња стипендија за 87 даровитих ђака и студената из вишедетних породица износити 180.000 динара. Светејши Патријарх српски г. Порфирије је, том приликом, између осталог, поручио:
- Једна је од најважнијих тачака сваког народа, али нама је важно да кажемо и нашег народа, просвета и образовања. Важно је да народ има економију, добре услове за живот, важно је да буде сигурна безбедност, важно је да се чувају границе државе у којој народ живи. Међутим, све то, ако нема вере у Христа и кроз ту веру Његовог присуства у том народу, претвара се у празну љуштуру, јер православна вера није нешто што нас је само обликовало кроз историју и није нешто што нас је само сачувало када смо пролазили кроз разне Сциле и Харибде. Православна вера је оно што је и када смо имали границе које су уоквиравале нашу државу и када их није било, а било je времена када нисмо имали те границе, учинила да наш народ живи пуним плућима и да јесте оно што јесте. Тај православни печат јесте нешто што је присутно кроз све векове управо на плану нашег образовања и васпитања. Зато ми сматрамо да постоје многе важне ствари за један народ, за једну државу, за наш народ, за нашу државу, али не постоји по речи Светог старца Порфирија, ништа толико важно као што су просвета и образовање, као што је вртић, као што је основна школа, као што је средња школа, као што је универзитет. Не постоји ништа важније од тога. Ако имамо све остало, ако смо силни и моћни, а ово немамо, празна је љуштура која ће се пре или касније под неким од поветараца претворити у прах и пепео.
Сабранима су се обратили г. Милован Поповић, донатор, и проф. др Јелена Хаџи-Пурић, у име родитеља стипендиста. Свечаној додели стипендија присуствовали су преосвећена господа викарни епископи хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, липљански Доситеј и топлички Петар; архимандрит Данило Гаврановић, управитељ Задужбине Симе Андрејевића Игуманова; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; академик Светислав Божић и проф. др Јова Радић, чланови Управног одбора Задужбине; министар Ненад Поповић; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; као и донатори и чланови породица стипендиста.
У уметничком делу свечаности наступили су стипендисти Фонда Симе А. Игуманова и хор храма Светог Саве.
На иницијативу Патријарха српског г. Порфирија, Задужбина Симе Андрејевића Игуманова је 2022. године оформила посебан фонд за стипендирање даровитих ученика и студената из породица са четворо или више деце. Средства фонда се прикупљају из донација добронамерних људи вођених жељом да помажу свом народу. У прве две године деловања фонда Задужбина је уручила 46 ученичких и студентских стипендија које представљају подршку како самим студентима и ученицима тако и њиховим породицама, унапређујући њихов животни стандард и омогућавајући им боље услове за образовање и напредак.
Знаменити Србин и православац, Сима Андрејевић Игуманов, родом са Косова и Метохије, био је успешан српски трговац који је своје велико материјално богатство видео као дар који треба да служи вишем циљу – напретку и образовању српске омладине. Богатство које је стекао својим трудом и радом није сачувао само за себе већ га је употребио као залог за будућност генерацијама које долазе. У још неослобођеној Старој Србији, под турским јармом, са жарком жељом за слободом свог рода, Сима Игуманов је изабрао пут улагања у образовање и духовно уздизање српске омладине. Личним залагањем, 1871. године, на свом имању у Призрену оснива богословско-учитељску школу. Школујући и васпитавајући будуће учитеље, свештенике, епископе и патријархе Призренска богословија је оставила неизбрисив траг у српској историји и просвети.
Јединственост личности Симе Игуманова огледа се у начину на који је устројио Задужбину и поставио њене циљеве, а који га издваја међу свим добротворима српског народа његовог времена. Наиме, будући дубоко укорењен у вери и искуству Цркве, Сима Игуманов је разумео чињеницу да се царства и државе на земљи смењују, али да Црква Божја опстаје кроз векове. Зато је одлучио да своје имање остави на управљање Српској Православној Цркви, односно њеном поглавару у вечне векове за школовање српске омладине. Задужбина коју је формирао није само дар ондашњој српској омладини, већ залог за њену будућност и образовање многих генерација које долазе. Пролазећи кроз разна искушења, непогоде, ратове, походе атеизма и комунизма, Задужбина је за разлику од многих других задужбина насталих крајем 19. и почетком 20. века, које нису одолеле овим искушењима, опстала до данас уз мудро руковођење српских патријараха. Сви њени старатељи, почевши од блаженопочившег Митрополита београдског Михаила Јовановића, па до данашњег поглавара Светосавске Цркве, Његове Светости Патријарха Порфирија, бринули су се о њој са посебном пажњом. Садашња здање Задужбине у срцу Београда, на Теразијама, изграђено је захваљујући блаженој успомени Патријарху српском Варнави Росићу, који, нажалост, није дочекао њен завршетак у јесен 1937. године.
Нови стипендисти Задужбине Симе Игуманова су: Урош Грбић из Београда, Евгенија Мајкић из Крушевца, Симона Јакшић из Сокобање, Милана Зељковић из Београда, Драган Мићић из Београда, Јован Бабовић из Врања, Немања Радић из Косовске Витине, Матеја Стреларац из Београда, Лазар Јекић из Београда, Василије Хаџи-Пурић из Београда, Никола Богдановић из Ниша, Емилија Стаменковић из Београда, Лука Трнинић из Жабља, Марија Ђурић из Београда, Ана Живановић из Београда, Петар Челик из Београда, Арсеније Јовановић из Новог Сада, Милена Ђорђевић из Младеновца, Сара Ордић из Гњилана, Милица Спасић из Крагујевца, Тара Шошкић из Београда, Николина Пендић из Панчева, Милица Проле из Београда, Милка Апостоловић из Прешева, Павлина Врачарић из Ужица, Милан Пумпаловић из Београда, Катарина Гајић из Београда, Ксенија Крстић из Београда, Марија Јовановић из Новог Сада, Ангелина Јанковић из Ужица, Ана Лазовић из Младеновца, Љепосава Врачар из Панчева, Василија (Миодраг) Павловић из Ниша, Вељко Благојевић из Врњачке Бање, Марија Томовић из Крагујевца, Елеонора Стоицев из Београда, Славко Миливојевић из Старе Пазове, Ђорђе Ђокић из Осечине, Миодраг Божовић из Зубиног Потока, Јована Филиповић из Липљана, Богдан Полић из Београда, Јована Вуловић из Лепосавића, Ена Јовановић из Ниша, Сара Степановић из Кладова, Ивана Столић из Косова Поља, Лазар Ђорђев из Ниша, Магдалена Васиљевић из Београда, Сава Гергента из Сопота, Нина Антићевић из Београда, Катарина Чалић из Зрењанина, Георги Цанев из Новог Сада, Сара Каитовић из Београда, Ирена Милованов из Панчева, Јована Стоиљковић из Власотинца, Матеја Краговић из Србице, Анђелина Савковић из Крагујевца, Јелисавета Јовић из Београда, Јован Ђорђевић из Врања, Лазар Цветановић из Ниша, Урош Миловановић из Пожаревца, Марко Станојевић из Стапара, Јелисавка Љиљак из Зрењанина, Стеван Џолић из Истока, Маја Качар из Бачке Паланке, Анастасија Лакићевић из Косовске Митровице, Данило Томић из Ранилуга, Николина Тијанић из Истока, Страхиња Вуковић из Косовске Митровице, Тијана Максимовић из Косовске Митровице, Јана Јовановић из Младеновца, Слађана Стојковић из Приштине, Јована Трифуновић из Врбаса, Дејан Миљановић из Београда, Страхиња Живковић из Косова Поља, Јована Вукадиновић из Лешка, Милица Костић из Косовске Митровице, Новак Портић из Гораждевца, Лука Милуновић из Београда, Ђорђе Јандрић из Врдника, Милица Тијанић из Истока, Милица Ковачевић из Краљева, Миљана Бојковић из Бабиног Моста, Михаел Куленовић из Београда, Петар Ђаповић из Врдника, Максим Деспотовић из Београда, Теа Косановић из Београда.
