Вукосављевић је нагласио да су они који су радили против интереса српског народа по правилу имали много против тога да се српске православне основне школе уопште региструју, постоје и да у њих иду дјеца.
“Али, жеђ за образовањем, за сопственим културним и националним идентитетом била је јача од свих препрека које су постављане. Ова изложба врло снажно и упечатљиво сведочи о томе”, рекао је Вукосављевић на отварању, којем је присуствовала помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић.
Он је истакао да је темељни дио приче о српској просвјети и образовању увијек борба српског народа за писменост, културу читања, образовање, његовање ћириличног писма и српске усмене и писане традиције.
“Ове фотографије, на којима се налазе ова дивна дечица из давно заборављених времена, заправо сведоче и о лепоти просветне мисије, али, с друге стране, и о трагичним историјским околностима у којима је наш народ живео. Вероватно су многа од ове дечице, која се налазе на фотографијама, била жртве различитих ужасавајућих историјских процеса који су имали последице у два светска рата и другим крајње непријатним околностима”, рекао је Вукосављевић.
Он је напоменуо да проучавање догађаја из српског културног и просвјетног простора чини један од стратешких циљева Министарства културе Србије, што је став заузет и приликом потписивања Повеље о о јединственом српском културном простору са Министарством просвјете и културе Републике Српске.
Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић рекла је да изложба свједочи о борби српског народа на простору цијеле БиХ за очување културног и националног идентитета, и то на најдостојанственији начин - борбом за школовање, образовање и опстајање у просвјетитељском духу.
Ђаковићева је истакла да та борба није била нимало лака, како под турском окупацијом, тако ни под аустроугарском, али је српски народ успијевао да савлада све препреке и да се као феникс подигне из свих страдања, градећи на новим темељима још чвршћу и јачу просвјету и српски понос.
“Кроз ту Давидову борбу против разних бјелосвјетских Голијата, српски народ је успијевао да сачува оно што је најважније за опстанак једног народа, а то је национални, културни идентитет и да се издигне изнад свега”, рекла је Ђаковићева.
Она је поручила да је ова изложба веома важна са становиште културе и Републике Српске и Србије, јер свједочи о постојању јединственог српског културног простора, који је Дрина раздвајала, а духовност и снага увијек спајали.
Ђаковићева је додала да је изложба други догађај у оквиру активности дефинисаних Повељом о јединственом српском културном простору, који су потписала два министарства културе и да се радује њеном организовању и у Републици Српској.
Изложба “Српске православне школе у БиХ” садржи вриједне експонате: љетописе, фотографије и уџбенике, које су користили ђаци у српским школама у периоду од 1856. до 1912. године.
Аутор изложбе, кустос Александра Миловановић, навела је да је ријеч о грађи која се чува у фонду овог музеја већ око 40 година, истичући да су књиге које су користили ђаци доношене у БиХ углавном из Србије, а наставни план стварао је сам учитељ.
Посебну вриједност изложбе чине оригинални, руком писани љетописи, које су сачинили учитељи, а у којима су описана сва значајнија дешавања у школи, али и друштвене прилике у мјесту у којима су учитељевали.