Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ далматински господин Никодим, коме су саслуживали Епископ јегарски Нектарије, викар Патријарха српског господина Порфирија, Епископ горњокарловачки господин Герасим, уз саслужење архимандрита Наума (Милковића), протопрезвитера-ставрофора Славише Симаковића, јеромонаха Саве (Јаковљевића), презвитера Бранка Сантрача, ђакона Момира Ђукића и ђакона Будимира Кокотовића.
На малом входу Епископи далматински г. Никодим и јегарски г. Нектарије прочитали су одлуке Светог Архијерејског Сабора наше Цркве о прибрајању епископа Данила (Јакшића), 73 свештеномученика горњокарловачких пострадалих у време Другог светског рата и деце – младенаца уморених у логорима Јастребарско и Сисак 1942. и 1943. године, лику светих. По прочитаној саборској одлуци, уз појање тропара новојављених светих Епархије горњокарловачке, Архијереји су крстолико уздизали иконе Светог владике Данила, Светих 73 свештеномученика горњокарловачких и Свете деце мученика јастребарских и сисачких, благосиљајући све присутне.
Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке, пригодном беседом, свим присутним епархиотима, владика Герасим честитао је данашњи велики празник и славу богоспасаване епархије горњокарловачке рекавши:
„Црква Божија је препуна Светих мученика и исповједника јер Црква Божија и почива на крви мученичкој. Тако и наша епархија, премда није дала никога од преподобних отаца, изедрила је мноштво Светих мученика. Црква је увек живела живот народа и никада није остављала свој народ у тешким временима, о чему нам свкедочи и данашњи празник. Кроз свештеномученика Саву и остале са њим пострадале свештенике ми прослављамо и све остале мученике из реда верног и богољубивог народа. Тим поводом смо се данас сабрали овде и ја желим свима вама да честитам данашњи празник и славу епархије горнјокарловачке, нека Господ заштити и сачува све нас сабране и наше госте преосвећеног епископа далматинског Никодима и преосвећеног епископа јегарског Нектарија, викарног епископа нашег најсветијег патријарха Порфирија“.
Владика Никодим у својој беседи рекао је:
„…Треба да знамо браћо и сестре да су мученици највећи украс, највећи дар који може један народ да да Господу своме. Јер они су поштовали и следили речи данашњег јеванђеља „тамо где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше“, те зато дадоше живот свој зарад Господа. Тако и ми треба да изаберемо да Господ буде благо наше, како би и срце наше било свагда са Господом…“