Митрополија дабробосанска
Свету архијерејску литургију Светог Јована Златоустог служио је у храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 09:00 часова, а саслуживали су му: протојереј-ставрофор Горан Живковић, архијерејски намјесник травничко-зенички, протојереј-ставрофор Зоран Живковић, парох завидовићки и ђакон Будимир Гардовић.
Иако је вријеме било кишовито и вјетровито ипак су се, још живи и преживјели Срби Травника, сабрали у обновљеном травничком храму и са својим митрополитом се Богу помолили.
Високопреосвећени митрополит је у бесједи на јеванђељску тему Причу о блудном сину истакао:''…….....прича о блудном сину је прича из које можемо много тога да научимо, јер се односи прије свега на свакога од нас…….. Тај добри човјек из приче је заправо сам Господ, који је створио све што јесте. Створио је прво невидљиви свијет анђела и арханђела, херувима и серафима и свих осталих небеских сила, а на крају је створио човјека. Створио је прародитеља Адама, као свог млађег сина и постави га рају да буде господаа свих божијих створења………. Тај његов млађи син, Адам, учинио је управо оно што данас чусмо, сагријеши и умрије……….он је учинио оно што није требао да учини, окусио је плодове дрвета познања добра и зла. А Господ му је управо рекао да, ако окуси плодове дрвета познања добра и зла, умријеће. Дакле, први човјек Адам умро је преступивши заповјест божију. Човјек увијек и искључиво умире гријехом…............. Свако од нас има право да изабере свој пут, - пут којим ће он ходити и Бог га у томе не спутава. Али свако од нас треба бити свјестан да сваки пут има своју цијену. Као што чусмо данас у посланици Светог апостола Павла:“све вам је дозвољено, али вам није све на корист“……… Тако и млађи син из ове данашње приче својом слободом изабира пут одвајања од оца и одласком у другу земљу гдје се предаде гријеху и разврату. Када је све од добијеног очевог имања потрошио он, као што чусмоупада у тешку и незавидну ситуацију. Одлази да буде најамник код једног човјека те друге земље, гладује и жели да се нахрани, барем, корјенчићима које би свиње изровиле из земље…….. Али, у једном моменту он долази к себи и размишља о оцу своме, о свим слугама оца његовог који имају све што им је потребно, храну и одјело………... Дошавши себи он се одлучује на покајањње. Одлучује да се врати и крене Оци своме, да исповједи свој гријех и да каже: оче. нисам достојан да се назовем сином твојим, Сагрјеших и Неби и пред тобом. Прими ме као једног од најамника твојих………….. Снага и благослов покајање, а изнад свега промјене, а то у суштини значи метаноите, је огромна. Свети Јован Крститељ и сам Господ Исус Христос почиуе своје проповјди ријечима: метаноите, а што у преводу значи измјените начин размишљања и живљења, промјените се…….. Из данашње Спаситељеве приче, браћо и сестре, можемо много тога научити о себи. То је битно да учинимо у ове припремне дане и семице за велики и часни пост. Важно је да знамо да нас Бог никада не оставља саме, да нас не предаје нашим слабостима и да увјек чека наше покајање, нашу промјену….. Он се као Отац наш небески томе покајању радује и весели. Чусмо како потрча ка свом блудом сину, како га загрли и пољуби те уготови му велику част и весеље, рекавши да овај мој син бјеше мртав и оживје, и бјеше изгубљен и нађе се……….. Нека би дао Бог да у радости и весељу постимо и мјењамо се и велики празник Васкрсења дочекамо у радости и весељу које нам Отац наш Небески уготови……….
