Фото: Епархија жичкаУ недељу, 20. маја 2018. године, на дан када Православна Црква слави успомену на Свете оце Првог васељенског сабора у Никеји, свештеници и верници цркве Светог архангела Гаврила у Рашки имали су духовну радост и част да дочекају свог архипастира, Епископа жичкогг. Јустина.
Преосвећени Владика г. Јустин је служио свету архијерејску Литургију, а саслуживали су протојереј-ставрофор Томислав Миленковић из Новог Пазара, протонамесник Здравко Николић, јереји Александар Суботић и Владимир Јовановић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Марко Ерић, уз учешће ипођакона Дејана Камиџорца, чтеца Бојана Милошевића, појца Ивана Трајковића и Црквеног хора из Рашке.
Сестринство манастира Градац, на челу са настојатељицом мати Нином, почаствовало је град Рашку својом посетом, као и већина свештеника из студеничког намесништва. Такође, верни народ из Рашке и околине у великом броју је узео учешћа у светој Литургији, а посебно радује присуство великог броја најмлађих, деце и омладине.
Након читања светог Јеванђеља, Преосвећени се присутнима обратио надахнутим и подстицајним, али и пастирски отрежњујућим речима: -У овим данима попразништва Вазнесења Господњег и спомена Светих отаца Првог васељенског сабора треба сви хришћани да знају да је Господ Христос дошао овде на земљу, оваплотивши се, да би и нас људе узнео тамо где је он, Богу Оцу у Царство небеско, где је наша истинска домовина, јер, иако смо ми људи на земљи, ипак нисмо од земље, већ нам је назначење вишње. Зато нам је, десет дана по Вазнесењу, Бог послао Духа Светог, Утешитеља, да нас уводи у сваку истину, да нам овде на земљи, у светим тајнама, пре свега у светој Литургији, Тајни над Тајнама, дарује предукус будућег Царства које нам је обећано. Стога, не може неко рећи да је довољно то што је по имену хришћанин, а не каје се, не пости, не причешћује се, јер није свеједно како у животу оваплоћујемо своју веру. Јер, човек који је створен по образу Божијем, словесан и слободан, треба да подвигом својим, трудом и борбом, и благодаћу Божијом достигне и подобије Божије, светост и усиновљење Богу Оцу.
-Сам Господ Христос је рекао да ко не једе Тело Његово и не пије Крв Његову, нема живота у себи, и сам је себе одвојио и отуђио од Источника вечног живота и од Царства Небескога. Ту истину о доласку Бога нама, у овај свет, да би нас људе узнео к Себи, ту Тајну о истинском Оваплоћењу и сједињењу Бога и човека у Христу Господу, о томе да само у Сину Божијем и Сину Човечијем, Богочовеку Христу, силом и благодаћу Светога Духа, имамо стварну и најдубљу заједницу са Богом, проповедали су и сведочили и Оци Првог Васељенског сабора чији спомен данас славимо. Тад су се Свети оци, Епископи Цркве Божије сабрали да би једним гласом објавили и одбранили божанску истину, као што су се и касније током историје сабирали, и на саборима сведочили и бранили Истину и праву веру од свих извртања и кварења, поручио је владика Јустин.
На крају свете Литургије г. Бојан Премовић је, у знак благодарности за велики и несебичан труд и штедру помоћ при обнови храма у Рашки, добио архијерејску грамату и уврштен је у ред добротвора Цркве.
Скромна трпеза љубави за све присутне била је, затим, послужена у Парохијском дому. Током ручка, узео је здравицу и присутнима се обратио протонамесник Здравко Николић, уз речи благодарности Преосвећеном Епископу г. Јустину, председнику општине г. Игњату Ракитићу, г. Бојану Премовићу, старешини храма јереју Александру Суботићу, члановима Црквеног одбора, привредницима, као и верном народу, који су сви, у складу са својим могућностима даривали помоћ и поднели жртву за обнову звоника и за предстојећу обнову крова. Бираним речима добротвор г. Премовић је захвалио Преосвећеном Владики као и свима који су заједно сарађивали, и сарађиваће, на племенитом и богоугодном делу обнове постојећих и изградње нових цркава.
Са благоловом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина црква Светог Саве у Вранешима прославила је први пут званично, након освећења 2016. године, своју храмовну славу - Пренос моштију Светог Саве. Овај празник установљен је након што је српски краљ Стефан Владислав 1237. године пренео мошти свог стрица из Трнова у Србију, у своју задужбину манастир Милешеву.
Празнична радост употпуњена је светом архијерејском Литургијом коју је служио владика Јустин, уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Драгана Тубе, пароха ратинског, протојереја Часлава Јовановића, пароха врњачког, протојереја Радоје Санда, пароха краљевачког, јереја Милана Костића, пароха грачачког, јереја Младена Миливојевића, пароха вукушичког и протођакона Александа Грујовића. Догађају су присуствовали свештеници из околних места, председници месних заједница из Вранеша, Вукушице, Отрока и Грачаца, као и многобројни народ, а међу њима вредно пажње било је и присуство великог броја деце.
У току поделе антидора Владика је упутио присутни народ ка изучавању живота наших светитеља који су се многим духовним напорима изборили да нам у наслеђе предају веру Христову. -И поред многих сагрешења и наше недостојности Господ је услишио молитву краља српског Владислава коју је произнео над гробом Светог Саве у Трнову и од бугарског цара Асена добио дозволу да мошти свога стрица пренесе у Србију, у Манастир Милешеву. Тај догађај утицао је да се цела наша земља и наш народ просвети светошћу Духа Светога коју је Сава задобио одрекавши се света и одлучивши да свој живот посвети Господу. Пут Светог Саве је пут радости, јер тај пут пројављује Христа као победника, а и свакога ко је са Христом у заједници, поручио је Епископ.
Домаћин црквене славе био је јереј Младен Миливојевић, парохијски свештеник у Вранешима, који је славу организовао уз помоћ својих парохијана и уз помоћ Општине Врњачка Бања. Председник Одбора за изградњу црквене сале у Вранешима г. Иван Лазовић прихватио се да са осталим члановима поменутог Одбора буду домаћини славе за наредну годину.
Додатни повод за окупљање народа био је и почетак градње црквене сале у порти цркве. Овај подухват покренут је под окриљем Црквене општине Вукушица, са благословом Епископа жичког г. Јустина и уз велику подршку парохијана. Значајно је и то да у подухвату у великој мери учествује и Општина Врњачка Бања која тиме доприноси да се културни, духовни и црквени живот нормално одвија и у сеоским срединама.
Посебан печат целокупном сабрању дали су и гости из Ариља. Предивни звуци чувене ариљске певнице пленили су и на духовно умиљење подстицали целокупно сабрање. Након свете Литургије и ломљења славског колача сви окупљени учествовали су у празничној трпези љубави.
Храм Вазнесења Господњег у Чачку молитвом је прославио црквену и градску славу. Свету архијерејску Литургију служио је Епископ жички г. Јустин уз саслужење архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника таковског протојереја-ставрофора Аранђела Даниловића, протојереја Крстивоја Милуновића, протојереја Милинка Тимотијевића, протојереја Давида Селаковића из храма Преображења Господњег на Златибору, старешине горњемилановачког храма протонамесника Драгана Ђорема, старешине цркве Вазнесења Господњег у Чачку јереја Марка Мирковића, јереја Небојше Дабића, јереја Ђорђа Лазаревића, јереја Радише Сеочанца из цркве Свете Марине у Атеници, ђакона Александра Грујовића, ђакона Немање Тимотијевића и ђакона Станимира Мирковића.
На светој архијерејској Литургији појали су појци из Краљева и хор „Вазнесењски“. Слава празника у дом Господњи призвала је мноштво свештенослужитеља, монахиња и верујућег света који је дошао да прослави празник. Литургији је присуствовао и градоначелник Чачка г. Милун Тодоровић са својим помоћницима.
У надахнутој беседи после Јеванђеља Владика је честитао славу свештеницима цркве Вазнесења Господњег, грађанима Чачка и градоначелнику г. Милуну Тодоровићу. Потом је наставио душекорисну беседу наглашавајући значај празника, дана када се Христос вазнео на небо и сео десно од Бога Оца показујући да је и човек спасен и вазнет на небо! Небо и земља су Вазнесењем постали једно, што и јесте наш, хришћански, циљ постојања!
Велику духовну радост данашњем литургијском сабрању дало је и рукоположење Александра Тимотијевића у ђаконски чин. Новопроизведени ђакон дочекан је у чачанској цркви уз радосни усклик „Достојан“.
Након свете Литургије Владика је преломио славски колач и још једном честитао славу Саборној цркви и граду Чачку. Приређена је свечана славска трпеза.
