Митрополија загребачко-љубљанска

-Христос за прве ученике није позвао људе који су се бавили наукама овога света, философе или професоре, већ обичне рибаре, оне који су се даноноћно трудили да прехране себе и своје породице. Апостоли су, према извештају апостола Луке, целе претходне ноћи безуспешно покушавали да улове рибу. У том расположењу, када уложи сав свој напор и време, а остане без резултата, од кога не зависи само његов већ и животи више људи, човек може да дође до тачке која се зове безнађе. У сличној атмосфери били су и ови рибари, али ми сви добро знамо да смо често и сами бивали и јесмо у сличним ситуацијама и расположењима. Колико је пута свако од нас стигао до некакве врсте безнађа или разочарења или имао осећај да је све што ради узалуд. Безнађе је саставни део пале људске природе и Христос то не осуђује. Зато и слушамо о томе у Јеванђељу. Међутим, ми као хришћани можемо само дотле да идемо. Све испод тога већ прелази у очајање. Да бисмо се извукли из тешког стања безнађа потребан је труд, жртва, да никада не напустимо свој труд, да никада не одустанемо од тога да поправимо ситуацију, да никада не окренемо леђа Христу, зато што, ако безнађе и јесте саставни део људске природе, превазилажење тог безнађа јесте онај део или елемент који нам отвара пут нашег спасења, пут који нас узводи на небо. Труд и превазилажење проблема нам отварају могућност да својим трудом призовемо милост Божју, да Господ буде тај који ће одговорити на наш захтев, на нашу молитву, на наше мољење, јер Христос се радује превазилажењима проблема.

-Христос је Пантократор, онај који у својој руци држи све, свемоћан и свесилан и да има моћ да подигне из мртвих. Исто тако Христос има моћ и да нашу душу васкрсне и пошаље јој своју милост. Он нас никад не оставља саме. Увек прати наш труд и наш пут, али интервенише само онда када је то потребно. Упоредио бих интервенције Христове у животима људи са односом који лекар има са пацијентима. Некад нам буде боље од лека који добијемо, али је понекад потребно да исти лекар хируршки интервенише. Нама се чини после те интервениције да се осећамо много лоше и горе него што смо се осећали када смо ушли у ординацију, али знамо да је то на нашу корист и наше спасење. Потребно је само да не одустанемо, да будемо спремни, као што је био спреман апостол Петар, да кренемо из почетка. Када му је Христос рекао: ‘Отиђи и баци мреже поново’, он је рекао: ‘Господе, сву ноћ смо ловили и ништа нисмо ухватили, али на твоју реч бацићу мрежу’. Дакле, апостол Петар је показао смирење и послушност. Извршавао је вољу и реч Божју. Дакле: ‘Господе, ако си Ти рекао да бацим мрежу, а читаву ноћ нисам ништа уловио, бацићу је опет зато што Tи то тако кажеш’. И какав резултат бива? Такав да су се мреже напуниле да апостол Петар и његов брат нису могли сами да их извуку из воде него зову сусједне рибаре Јакова и Јована да им помогну, казао је Епископ марчански г. Сава.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска