Ја, мајка, приметим да више код сина нема ни поста, ни идења у цркву, ни лепог опхођења са родитељима који смо раније имали. Све ме то дубоко погађа. Своју децу су на такав начин васпитали да не иду у цркву, да не посте ни један дан у години. То је рана дубока на моме срцу и патим много због тога. Знам да нема спасења без покајања, поста, молитве, Свете Литургије и Причешћа. Питам саму себе, да ли сам ја негде погрешила у васпитању своје деце. Имам и ћерку која је наставила црквени живот, као што је од рођења научена. Молим вас помозите ми вашим саветима, како ја стара мајка да поступам даље, ради спасења душа мога сина и његове породице? Молим се Богу, ћутим и трпим, чекам да се освести, да се врати цркви и Богу, али ме душа боли.
ОДГОВОР ДУХОВНИК: Кад су деца сасвим мала, родитељ има много могућности да утиче на њихово понашање. Ако пожели може да их спречи да ураде било шта од онога што желе и ако хоће може да их примора да ураде оно што не желе. Стога је одговорност родитеља за сваки поступак своје деце много већа кад су деца још сасвим мала, него кад већ поодрасту. Што су деца старија, то су мање могућности родитеља да директно утиче на њихове поступке, па је самим тим и одговорност мања. Кад дете сасвим одрасте и осамостали се, онда већ родитељ нема више никакву власт над својим дететом и дете почиње да потпуно самостално доноси своје одлуке. Како је твом сину већ 50 година, не можеш више ти уместо њега да доносиш одлуке и да управљаш његовим животом. Но то не значи да ти никако не можеш утицати на његове одлуке. Не можеш да утичеш директно, али свакако можеш имати индиректног утицаја. Можда ти се чини да би било згодно ако би имала неки начин да учиниш да он већ сад од овог часа, промени свој живот и почне да поново иде у цркву и да своју децу васпитава на тај начин. Али то је варка злих демона, који покушавају да у теби пробуде жељу за нечим што немаш и што никако не можеш имати. Јер ако желиш нешто што никако не можеш имати, онда ћеш бити склона очајању, а они увек теже да све људе гурну у очајање. Уместо да себи постављаш такав циљ, који превазилази твоје моћи, тј да учиниш да твој син одмах сад исправи свој живот, много ћеш боље учинити ако се користиш својим индиректним утицајем на њега. Размисли о томе каква ће слика о теби остати код твог сина и његове деце, једног дана када те Господ себи позове, и какав ће утицај на њих имати сећање на тебе. Ако за собом оставиш једну лепу и пријатну слику, онда ће све оно што си ти у животу радила и како си се понашала, у њиховим очима бити нешто пожељно, нешто добро и исправно. Ако пак у њиховим успоменама остане нека ружна слика, слика жене која је била досадна, свадљива, напорна и сл, онда ће све оно што си ти у животу радила и како си се понашала у њиховим очима попримити изглед нечег непожељног, неисправног, погрешног, нечег што би требало избегавати. Стога стави себи у задатак, да у сећању твог сина и његове породице, оставиш што је могуће бољу слику о себи. Ради на себи, стичи и усавршавај у себи хришћанске врлине и онда ће за тобом остати једна лепа и пријатна успомена.- 1
Нема сумње да ће твој син и његова породица, наићи на многе проблеме у даљем току свог живота. У тешким тренуцима сетиће се тебе и свега што си ти чинила и како си се понашала. Ако им то сећање буде пријатно, онда ће им долазити мисао: „Није она била луда, што је ишла у цркву, што се молила Богу и постила“. Бог ће учинити да им у тим тешким животним ситуацијама падне на ум питање: „Како би моја мајка или бака поступила у овој ситуацији?“ Тада ће у себи осетити жељу да буду као ти, па ће се можда одлучити и да живе као и ти што си живела и да раде све оно што знају да си ти радила. Бог жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Пружајући свима добар пример, остављајући за собом лепу и пријатну успомену, пружаш Богу обиље начина да преко успомене коју оставиш за собом, делује на твоје потомке, како би их приволео да дођу у познање истине и да крену путем спасења. Стога се сконцентриши на себе и своје недостатке. Настој да пре свега себе исправиш и усавршиш. Нека те у том настојању не заустави мисао да ти већ сад живиш исправно. Подсећај себе да слика која ће за тобом остати на земљи још није сасвим насликана. Сваког трена са сваким твојим поступком, она се по мало дорађује. Добрим и исправним поступцима, ту слику улепшаваш, а рђавим и погрешним поступцима је квариш. Свакога дана чим устанеш, помисли како ти је Бог подарио још један дан да своју слику улепшаш. Сваке вечери, пре него заспиш упитај себе да ли си је данас улепшала и да је ниси нечим наружила. Што год је лепшом учиниш, то ће њено дејство касније бити веће. Стога не пропуштај ни једну прилику да је бар мало улепшаш. На пример: уместо да улазиш у расправу са сином или снајом, покушавајући да их наговориш да те послушају и промене свој живот, и тиме донекле поквариш слику која ће за тобом остати, боље ради у тајности на себи и остави нека успомена на тебе дејствује на њих кад више не будеш могла да им говориш. Твоји аргументи су имали значаја и ефекта док су деца била мала, али сада твојим говором више не можеш директно утицати, стога не вреди ни да покушаваш да их каквим било речима и аргументима наговориш да промене свој живот. Та промена треба да се догоди не под дејством твог наговора, него изнутра. Они треба сами да се досете свих аргумената које би им ти сада навела. Ако се сами досете тих аргумената, онда ће им изгледати природно да промене своје мишљење. Ако им ти или било ко други намећеш те аргументе и наговараш их, онда чак и ако увиде исправност самих аргумената, тешко да ће озбиљно променити своје понашање. Међутим, успомена на тебе уколико им буде пријатна, подстаћи ће их да се тих аргумената сами досете и тада ће им бити лако да сасвим промене свој живот. Сада они још увек могу да полемишу с тобом и да контрирају твојим аргументима, а онда кад више не будеш ту пред њиховим очима, него буде само сећање на тебе, онда више неће моћи да полемишу и расправљају се са сећањем. Стога ће успомена на тебе имати много већи утицај него што би сада могле да утичу твоје речи и аргументи. Снага тог утицаја не зависи више од самих аргумената, него пре свега од квалитета успомене. Стога не губи наду, и ради на себи. Ефекте тог рада можда нећеш видети у овом животу, али буди уверена да ће они засигурно дејствовати преко слике коју оставиш за собом.
- 2
