Митрополија црногорско-приморска
- Као што је зелена купина на Гори Синајској горела огњем, али није сагоријевала, тако је и Пресвета Богородица примила огањ Духа Светога у своје срце и у цијело своје биће, тијело, али је и даље остала иста она Пресвета Дјева. Када је анђео Господњи по Божјој заповијести, Божјем промислу, сишао са неба да благовијести радосну вијест Пресветој Богородици да ће родити Спаситеља свијета – Сина Божјега (Радуј се, благодатна! Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама! И ево зачећеш, и родићеш сина…) Богородица је само питала како ће то бити зато што је била ријешила да цио свој живот посвети Богу, да не ступа у брачну заједницу. Анђео Господњи није рекао како ће то бити него је само рекао шта ће бити. И по томе видимо да је тајна над тајнама била сакривена и од анђеоског ума, није објашњавао како, јер није од Бога примио ту заповијест, нити му је Бог открио како ће то да буде, него је саопштио само оно што му је Господ рекао да ће да буде: Дух Свети сићи ће на Тебе, и сила Свевишњега осјениће Те… зачећеш и родићеш сина и надени му име Исус, беседио је владика Јоаникије.
- Богородици је већ тада било јасно каква је то благовијест, да се кроз ријечи Светога Арханђела и кроз Њену службу, коју је Бог назначио, извршава спасење свијета пророковано од давних времена да ће доћи на ову земљу Спаситељ свијета: Син Божји, који је човјек као и ми, који има људску природу коју је примио је од Пресвете Дјеве Богородице, али је истовремено и неразлучно и нераздјељиво Син Божји – Бог живи истинити, творац неба и земље, који је из љубави сишао да се сједини са нама. Пречиста Дјева радосно је одговарила: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој, и да није било те Њене ријечи слободнога пристанка на оно што јој је Бог одредио не би било ни зачећа, ни рођења, јер Бог наше спасење устројава да и ми у њему учествујемо слободно, да у садјеству са Богом градимо своје спасење и спасење цијелога свијета. Богородица је радосно одговорила из дубине свога бића јер је за то већ била спремна, служила је Богу од најранијег свога узраста. Осим тога Божји промисао јe Њу одабрао и одредио, и Она је по свему била изузетна иако је по природи била исто као и било која друга чиста и невина дјевојка. Она је примила благодатну силу Пресветога Духа који дјелује као огањ, али као огањ који спаљује гријехе, нечистоту, и просвећује и обнавља цијело наше биће. Пресвета Дјева је била као она неопалима купина која је видљиво горела огњем, а није сагоревала, примила је Духа Светога, огањ и силу и дејство Духа Светога, у своју душу и у своје биће, и силом Духа Светога она је зачела Спаситеља свијета, беседио је владика Јоаникије.
- Зашто Пресвету Дјеву Богородицу називају новом Евом? Она је другачије поступила од старе Еве која је слободном вољом прихватила ријеч демонску која је помрачила цијело њено биће и разум. Стара Ева је одступила од Бога и тако се догодио и њен и Адамов пад, и пад наших прародитеља, због којег испаштамо и испаштаћемо до краја свијета и вијека, док је Пресвета Богородица након што се увјерила да јој долази анђео са неба од Бога послан, слободно примила његову ријеч. Ријеч арханђела потпомогнута силом и дејством и благодаћу Пресветога Духа, просвјетила је цијело биће Пресвете Дјеве Богородице – нове Еве. И не само да се цијело њено биће просвјетило него се у том моменту њезиним пристанком догодило зачеће силом Духа Светога. И тако се испунило промишљање Божије од почетка свијета и вијека: да дође Спаситељ свијета у овај свијет да прими људску природу, да буде као један од нас, да се ми с Њиме сјединимо и преко Сина Божјега усиновимо Богу и Оцу. Да се обнови и очисти наша природа, да се обнови и наше заједништво у Цркви Његовој, да се препородимо и испунимо Божијом истином и правдом, а понајвише Божјом љубављу и радошћу и милошћу, рекао је епископ Јоаникије.
- Оно што људи чине, макар било и велико, најчешће има привремени значај, док Божја дјела која су учињена ради нас и ради нашег спасења, никада не застаревају. И данас ми овдје сабрани у овој древној светињи задужбини Јелене Балшић, ћерке кнеза Лазара, у манастиру Благовијести на Бешки, доживљавамо Благовијести које је доживјела Пресвета Дјева Богородица и наслађујемо се плодова тих Божјих дијела јер када Бог подејствује на земљи онда се Његово дејство умножава кроз Његове свете служитеље, казао је Владика, приметивши да се у светињама, задужбинама Немањића и Балшића, на Бешки и осталим острвима на Скадарском језеру то дејство умножило у последње време.
- Светиње су обновљене великом заслугом нашега блаженопочившега митрополита Амфилохија који је толико љубио светиње на Скадарском језеру и о њима говорио, и толико се жртвовао да се све те светиње обнове јер је добро знао као образован и Божји човјек шта оне значе за наш народ. Митрополит је посебно истицао заслуге Свете Јелене Балшић, која се појавила послије косовске трагедије и наставила дјело светих Немањића, и као китор задужбинар и као носилац духа Немањића. Изузетна личност. Изузетно је њено образовање, њени дарови. Њена писма свом духовнику Никону Јерусалимцу и данас нас удивљавајy својом љепотом и хране нас духовно својом садржином. Овдје је настало чувено дјело српске средњевјековне књижевности Горички зборник који по своме значају стоји заједно у реду са Мирослављевим јеванђељем и Светосавском крмчијом, које су такође настале на подручју данашње Црне Горе. То су разлози, потпуно оправдани, што је наш блаженопочивши Митрополит установио да се овдје додијељује књижевна награда Јелена Балшић, што је поспјешило и наше научнике те су штампали фототипско издање Горичког зборника, рекао је Владика и на крају пожелео да велики празник буде свима на укрепљење, посебно мати игуманији Фотини и њеном сестринству.
- Игуманија Фотина и њено сестринство се овдје труде и подвизавају, и ове светиње обнављају и украшавају. А тако украшавају и своје душе и сабирају народ овдје на свете службе да се нахрани Небеским хљебом и Божјом љубављу и милошћу. Свима на здравље и на спасење овај дивни празник и на многаја и благаја љета, поручио је владика Јоаникије.
