Саслуживали су протојереји-ставрофори Чедо Ђуреиновић и Владимир Ступар; протојереји Бошко Тошовић и Велимир Дивљановић, протонамесник Бојан Зекић, јереји Дарко Даниловић, и Божидар Тановић, главни војни свештеник протојереј Милорад Милинковић и ђакон Будимир Гардовић.
-Свети архиђакон и првомученик Стефан је био први изабрани ђакон Цркве Јерусалимске која је због своје многобројности имала потребу ђаконске службе. Ђакон у преводу значи онај који служи или послужује народ Божји. Свети апостоли су имали примарну службу проповједања Ријечи Божје, учења и свједочења васкрслога Христа Господа. Да ту службу не би занемаривали и бавили се материјалним стварима они изабраше између браће седам ђакона да служе браћу око трпезе. Међу изабранима први је био Стефан који се истицао својом вјером, али и добрим свједочанством пред браћом, подсетио је Митрополит и наставио:
-Неспорно је да је Свети архиђакон Стефан видео Господа Исуса Христа, да га је пратио, да је слушао његову науку и био свејдок великих чуда која је Господ чинио. То закључујемо из његове надахнуте бесједе пред Синедрионом и јудејским старјешинама који му суђаше не због служења око трпезе већ због његовог свједочења да је Исус Христос обећани Месија и да су Га јудејске старјешине осудили и убили, а попут њихових очева и предака који су исто тако ради са пророцима и божијим слугама.
-Прије него што ће га извести из града и каменовати недалеко од Лављих врата Свети архиђакон је потврдио тврду и непоколебљиву вјеру у Христа Господа. Али, оно што посебно нас хришћане одушевљава у матриријуму Светог Стефана јесте његова молитва за његове убице. Док га засипаху камењем он се мољаше говорећи: Господе, не упиши им ово и гријех . То је та божанска димензија љубави коју је он стекао и којом га је благословио Господ. Сјетимо се за тренутак да је ту исту љубав стекао и наш мученик сарајевски и јасеновачки, родом из Клепаца у Херцеговини, Вукашин, који је мирно и без узрујавања говорио свом кољачу: Само ти, дијете, ради свој посао. Какви дивни примјери вјере, љубави и наде у Правду Божју!, између осталог је истакао митрополит Хризостом.