Када је Господ Исус Христос боравио на земљи и проповедао људима о Царству Божјем, угледао је међу народом једно дете. Господ позва дете к себи, а потом узевши га к себи загрли га и рече: "Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско, и који прими такво дете у име моје, мене прима." То дете био је свети Игнатије Богоносац. Назван је тако јер је ношен рукама оваплоћеног Бога.
Свети Игнатије био је ученик Светог Јована Богослова. На епископском трону Антиохијске Цркве био је у време владавине римског цара Трајана. Антиохија, престоница Сирије, велики културни и економски центар, са двесто хиљада становника била је, после Рима, највећи град империје. Такође, Антиохија је поред Јерусалима најважнији град у првим годинама хришћанства.
Антиохијском црквом управљао је свети апостол Петар од 47. до 57. године Господње, потом свети Евод до 68. година, а од 68. до 107. године овим великим хришћанским центром управљао је свети Игнатије Богоносац. У историји хришћанства овај светитељ остао је забележен као савршен пастир и најоданији Христов следбеник који је свагда у срцу и на у уснама носио име Бога живога. И то је још један разлог зашто је назван Богоносцем. Поред велике апостолске ревности у управљању Антиохијском црквом, овај свети јерарх је, откровењем Божјим, први увео антифонски начин појања у цркви. То је у ствари значило појање за две певнице, тако да кад појање на једној страни престане, на другој почиње. Као велики и међу хришћанима веома поштовани пастир, свети Игнатије Богоносац је за време владавине цара Трајана окован у гвожђе послат у Рим. Са великом радошћу свети Игнатије је примио своје страдање за Христа. Страховао је једино да хришћани из велике бриге за његов земаљски живот не утичу на римске судије да му поштеде живот. Због тога је и упутио своје чувено писмо браћи по Христу молећи их да разумеју његову једину жељу да страда за Христа и напусти земаљски живот. На путу према Риму свети Игнатије је упутио посланице црквама у Риму, Ефесу, Магнезији, Тралији, Филаделфији и Смирни.
Свети свештеномученик Игнатије бачен је лавовима, како је и сам желео, 107. године Господње.
* * *
Православна Црква истог дана обележава и сећање на Светог Данила другог, Архиепископа српског.
Будући одличног образовања и васпитања краљ Милутин је младог Данила узео на двор. Но побожни Данило је напустио дворски живот и замонашио се у Кончулском манастиру крај Ибра. Доцније је био игуман Хиландара, потом је био епископ Бањски, затим Хумски и најзад архиепископ српски. Целог свог земаљског живота Данило је био строги подвижник. Познато је и његово посредовање у измирењу браће, краља Милутина и Драгутина, а потом Милутина и Стевана Дечанског. Под надзором архиепископа Данила другог подигнути су манастири Бања и Дечани и многе друге цркве. Овај неуморни црквени радник бринуо се предано и за ширење писмености у Србији. Као писац оставио је чувено дело:"Животи краљева и архиепископа српских."
Свети архиепископ Данило се упокојио у време владавине цара Душана, у ноћи између 19. и 20. децембра, по старом календару, 1337. године Господње.