У суровим годинама политичке репресије XX века овде, у Велику Степу, доводили су на десетине хиљада затвореника и прогнаних, припадника различитих националности и вера. Ова земља је постала место исповедничког подвига за хиљаде православних хришћана који су страдали од безбожне власти. Канонизовано је више од 200 људи који су сведочили своју веру. Њиховим трудом и подвизима освештана је земља Казахстана, а сећање на њих верно чува Руска Црква.
За многе људе који овде нису увек долазили својом вољом, Казахстан је заиста био други дом, јер се становници ове земље нису плашили да пруже руку помоћи онима који су дошли. Доброта и хуманост били су јачи од страха да буду кажњени, а ово гостопримство је постало један од камена темељаца казахстанске државности.
За садашњост и будућност младе земље, неоспоран је значај дела њеног првог председника Нурсултана Абишевича Назарбајева. Захваљујући његовом активном раду, мудрој и уравнотеженој политици, искреној бризи за добробит суграђана, постало је могуће створити атмосферу међуверске и међунационалне хармоније. Нурсултан Абишевич је поставио темеље добрим односима Цркве и државне власти на свим нивоима, а ову политику данас успешно спроводи актуелни председник Касим-Жомарт Кемелевич Токајев.
Данас око једне трећине становништва републике у Казахстану припада Православљу. Радује нас што је празник Рођења Христовог широм земље нерадни дан.
Такође бих желео да истакнем одржавање Конгреса лидера светских и традиционалних религија у Казахстану. То је омогућено захваљујући великој пажњи коју државне власти поклањају развоју међуверског дијалога.
Чувам у срцу успомену на посету казахстанској земљи и свим њеним становницима желим снажан мир, просперитет, очување и умножавање националне баштине. Да сте здрави и нека вас све чува Бог!