СПЦ-Ја спорт видим као духовну дисциплину. Спорт јесте благословено надметање у ономе што свако најбоље може да да од себе, па тако и када се деси да изгубимо то треба да буде само позив на још већи труд, на још већи напор, са циљем да будемо још бољи, да стичемо врлину. Врлином препознајемо, ми то кажемо Јеванђељем, наше ближње, оне са којима се такмичимо, коју су били успешнији од нас и којима са љубављу честитамо. Онда је то добитак за све, добитак за спорт, добитак за све људе, јер заиста јесмо сви ближњи, беседио је патријарх Порфирије и наставио:
-Свакако да је увек већа радост када смо победници, али и у таквим тренуцима имамо опет позив на духовни подвиг, а то је покушај да у себи спутамо оно што је заправо највећи непријатељ свакога човека у животу на свим пољима, а то се језиком Цркве, духовним језиком, зове гордост, сујета. Ако смо и победници и најбољи у свему, а то производи сујету и гордост, онда смо заправо већ у старту губитници и све оно што смо добили постаје контрапродуктивно. Радујемо се и молимо се Богу да будемо победници свако у свом животу управо против сујете, против гордости, јер кад се трудимо да негујемо врлину, да и у спорту да негујемо љубав, увек смо победници.
СПЦ
-У међусобној слози, удружених талената и удружених снага и капацитета, неће нам бити проблем да волимо, да поштујемо, да препознајемо и слогу других, а кад тако чинимо, онда ћемо бити на путу слоге свих људи. Тада спорт постаје најбољи представник онога што ми јесмо, постаје, како се то данас каже, један од добрих и често и најбољих амбасадора српског друштва, српске државе, српске културе, српске историје, постаје један чврст камичак за добар пут у будућност, истакао је Патријарх.
СПЦ
