Промо"Ако не прихватимо крст и страдање у овом животу тешко да можемо имати праву радост васкрсења" - поручио је Владика Григорије. Он је говорио и о томе како је Каин убио брата Авеља:
"Бог је упитао Каина гдје ти је брат, на што се Каин разљутио и разбјеснио. Кроз историју и кроз вријеме ће бити постављено можда и питање Авељу гдје ти је брат. Битно је да пробудимо одговорност као што је Бог пробудио одговорност код Каина, али и код Авеља, без обзира што је један убио, а други убијен - један за другог имају одговорност" - рекао је Владика захумско-херцеговачки и приморски г-дин Григорије.
Имамо ли одговорност према својим комшијама?
Навикли смо да постављамо ствари тако да тражимо туђу одговорност према нама, а кад дође до наше одговорности личне, националне или вјерске онда ми бјежимо од те одговорности. То је праисконски људски гријех. Тако је бјежао Адам, тако је бјежао Каин, а од одговорности се не може побјећи.
Који су обичаји везани за Васкрс?
Сви обичаји који се проводе изван, али и унутар цркве, у вријеме Васкрса упућују на то да требамо се подсјетити да смо позвани на живот. Оно за што се боримо, што чувамо, што је наша светиња је живот и у том смислу сваки атак на нечији живот је гријех. Порука сваког вјерског празника је буђење наше свијести о светињи живот.
Како да та порука живи свих 365 дана у години?
Мислим да је потребно дубље сагледавати, а не само 'ајде да испоштујемо обичај. Морамо више зарањати у наше душе и умове и да се преиспитујемо да ли ствари само радимо формално. Велики је проблем зато што људи мисле да је само битно испуњавање форме и да је то уреду. Одмолио сам, отклањао сам, офарбао јаја, испоштовао сам тај празник,а заборавио сам суштину тог празника. То је само форма, али није суштина, срж. То су вам као знакови на путу, које наравно морате поштовати ако хоћете доћи безбједно до циља, али то не значи да сте добар возач. То је кроз вјекове била лоша особина религиозних људи да мисле испунио сам форму и сад Бог треба мени учинит добро. Бог гледа наша срца и многи људи испуне форму, али се у њиховим срцима не догађа ништа. Ријеч свих светих писама је да требамо испитивати своја срца.
Промо
Митрополит дабробосански Хризостом уочи Васкрса позвао је на поштивање човека, људи и народа. Казао је и поручио да је Васкрс празник духовне радости и весеља и то не само за хришћане. Слажете се с овим?
Апсолутно, то је добра мисао, тако је код нас у Босни и Херцеговини увијек било. Једнако смо поштовали празнике свих. То је било нешто што се могло назвати правом одговорношћу и хришћана и муслимана, који су живили једни поред других. Нарочито се водила брига да се испоштује празник онога другог. Нажалост, дошло је до разних поремећаја и у том смислу смо много изгубили.
Чини се да се људи на овим просторима као никада раније декларишу као верници, али да човек човека, с друге стране, све мање поштује?
То је проблем. Карактеристика људи који говоре ја сам грешан пред Богом је да врло често не мисле да су то, него мисле да ће декларативном изјавом ријешити тај проблем. Човјек мора у себи да сагори оно што је лоше, а да пусти да процвјета оно што је добро. Мислим да наше декларативно изјашњавање да смо вјерници православци, католици, муслимани ништа не значи уколико оно није потврђено животом, уколико није потврђено дјелом. Због тога је Исус Христ до дана данашњег остао специфичан зато што је сваку своју ријече потврдио дјелом, својим добровољним приношењем на жртву. Мислим да нам данас недостаје то наше жртвовање.
Н1 БиХ
Колико има злоупотребе религије код нас?
Злоупотребљава се, али немам неки осјећај да се много и често злоупотребљава. Примјетио сам да су људи некако помисли да је вјера нека магија и да ће самим тиме што кажу да су вјерници постати добри. Ако кажете да сте вјерник не значи да ћете аутоматски то и бити.
Суочавањем са прошлошћу?
То је јако добро питање, то је суштинско. Не можемо ићи даље ако се не суочимо са прошлошћу. Људска особина, односно слабост је да људи покушавају побјећи од тог суочења, од те истине. Свако од нас воли да чује како је његов предак био диван човјек. Понекад морамо сазнати да је наш прадјед био у неким тренуцима слаб, лош. Јако је важно да сагледамо кроз прошлост себе онаквим какви јесмо, а не какви би ми вољели да будемо. У садашњости морамо поставити добар темељ за будућност, која је главни циљ, али без суочења са прошлости нећемо се моћи правило усмјерити ка будућности.
Млади одлазе, све је веће незадовољство. Како помоћи?
То смо говорили више пута ових дана и сви увиђају да је то једна нова појава. Отварање земаља у Западној Европи просто привлачи људе и то је немогуће спријечити. Битно је схватити да људи не одлазе само из економских разлога, многи су други разлози који људе потискују из њихових простра. Овдје ме још увијек срећу људи на улици и питају хоће ли бити рата. Људи се боје да ли ће му дијете бити убијено, рањено или у логору и због тога људи одлазе. Није никоме лако ићи у непознати свијет, али се тамо осјећају безбједно, а онда долазе ствари као што су пристојни услови за живот, здравствена заштита...и нормално је да људи тако наступају.
Аутор текста: Н1 БиХ
