Свету тајну крштења примио је мали Лука Балабан, а у ђаконски чин професор Богословије Светог Петра Цетињског Благоје Рајковић. Такође, у чин чтеца произведен је матурант Богословије Огњен Боричић.
У литургијској беседи након читања Јеванђеља Владика Методије је рекао да Христа, Сина Божјег можемо исповедити, као што је то учинио и апостол Петар, једино благословом и благодаћу Бога Оца небескога.
„И онда му је Господ рекао ‘ти си Петар’, – што значи камен, камен вере и таквог исповедања, – ‘на коме ћу сазидати Цркву своју и којој неће моћи ни врата пакла одолети’. А врата паклена су сви они прогонитељи Цркве од тада па до данашњега дана, врата кроз која се иде у пакао“, рекао је Епископ диоклијски.
Додао је да ће Црква, која је утемељена на том тврдом и непоколебљивом камену, одолети свим пакленим вратима до краја света и века.
„И кад је дошао час таме, час распећа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, интересантно је да је све оно што није била љубав побегло са Голготе, испод Крста Христовог. Само је љубав остала испод крста и ишла за крстом до последњега тренутка“, казао је Владика Методије.
Након причешћа верних Митрополит Амфилохије је рекао да је свето причешће наш целив Господу живоме и нас једних са другима.
„То је целив оном љубављу вечном и непролазном коју Црква Божја чува и дарује сваком људском бићу овде на земљи. Као и данас, тако кроз векове – сабира се Црква Божија око Тела и Крви Господње, око имена Христа Бога нашега, сабира се од времена Светих апостола које данас прослављамо Петра и Павла, до најновијих апостола међу које спада отац Пајсије Светогорац, наш савременик. А ту је и наша Света великомученица Февронија и сви свети кроз векове, јер је диван Бог у светима својим“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да се данас на Цетињу догодило исто оно што се догодило и пре две хиљаде година на Сионској гори.
„Дух Свети је у виду огњених језика сишао на свете ученике и апостоле и проговорили су разним језицима. Ево и данас овде, зар им и ми нисмо проговорили разним језицима – и на јелинском на коме је написано Свето писмо Новога завета, и на словенском језику Светих апостола Кирила и Методија, Наума и Климента, и на српском језику Светог Саве просветитеља, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, и на словачком језику, ево овде је наш Владика Георгије, који нам је донео благослов Свете браће Ћирила и Методија из Моравске, и на албанском језику – овде је наш ђакон из Скадра који је овде поменуо Архиепископа Албаније и Скадра Анастасија. Сва Црква Христова разним језицима проговара и сведочи једну, свету, Божју истину – Црква која је неуништива и неразорива“, поручио је Митрополит Амфилохије.
По завршетку Литургије у цетињском манастиру, Аархијереји су предводили Литију до цетињског Ћипура, до остатака старог манастирског храма Светих апостола Петра и Павла, где је благосиљан славски колач.
Потом је Митрополит Амфилохије рекао да Петровдански сабор као златна нит траје без прекида кроз векове.
„То је сабор богочовечански, сабор у име Божје. А само сабори који су у име Божје трају и претрајавају времена и просторе и уграђују се у непролазни сабор око Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, казао је он.
Додао је да се нада да ће надлежни за заштиту културних добара схватити да култура није – рушевине и чување рушевина.
„Него је уз чување и обнављљање тих рушевина. Није нас Бог поставио, ни нас овде, а ни њих, а ни ове главаре на Цетињу да буду чувари рушевина или да руше, него да обнављају и своју душу и веру у живога Бога и да обнављају све оно што што су преци градили, да га сачувају и да га обнављају“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.
Током данашњег богослужења, верни су, поред моштију Светог Петра Цетињског и деснице Светог Јована Крститеља – светиња које почивају у Цетињском манастиру, могли да целивају и мошти преподобномученице Февроније које ових дана у литији обилазе храмове и манастире по Црној Гори.
Мошти Свете Февроније на Цетиње су стигле јуче после подне, где им је, у Цетињском манастиру приређен свечани дочек.
Потом је служено свечано празнично бденије.