ТанјугОд нашег сталног дописника
Бањалука – У највећем стратишту – Доњој Градини, малом месту у Републици Српској, смештеном на обали реке Саве – преко пута некадашњег концентрационог логора Јасеновац, Република Српска и Србија су обележиле Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац. Био је то логор смрти под окриљем Независне државе Хрватске (НДХ), који се по многобројним историјским изворима од осталих нацистичких логора разликовао по бестијалности по којима су жртве скончавале. И по томе што припадници усташког режима у логорима НДХ нису штедели ни децу.
У обраћању на комеморацији у Спомен-подручју „Доња Градина” председник РС Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат НДХ за који никада нико није одговарао и који ни до данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима.
„Та спирала места злочина – од Пага, Јадовног, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, па поново према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама, однела је милион жртава српског народа у Другом светском рату. Убијали су нас, а нису ни знали зашто то чине, али су у томе уживали јер се никада нису уморили, стали, престали, чули јаук, плач мајке и детета”, рекао је Додик.
Додик је потом рекао да су Срби страдали због две страшне ствари у својој историји – страха и илузије. „Паралишућег страха од тог монструозног логора и илузије комунистичке Југославије у којој је разграђена снага српске националне државе. Та илузија је опет довела до страдања Срба и она мора да нестане”, рекао је Додик.
Додао је да Срби не би страдали ни у Другом светском рату да су имали државу, рекавши да се неће одустати од права добијених Дејтонским споразумом. „Нећемо да западнемо у страх нити да прихватимо илузије стварања друштва над којим је пропала бивша Југославија”, истакао је председник РС. Нагласио је да Срби као народ желе мир.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић у обраћању је навела да се страхоте почињених злочина у једном од најстрашнијих концентрационих логора и стратишта у Другом светском рату не огледају само кроз број свирепо убијених невиних жртава, већ у томе што је то био државни пројекат НДХ, чије је циљ био затирање читавих народа – Срба, Јевреја, Рома и осталих који другачије мисле.
И на другим стратиштима НДХ, Јастребарско, Стара Градишка, Сисак, Јадовно и другим знаним и незнаним стратиштима, додала је она, дешавали су се стравични злочини а људи су истребљивани систематски, смишљено и организовано.
У темељу НДХ били су мржња и расизам, а Гојковићева напомиње како то зло „није потпуно нестало урушавањем те државне творевине”, па наводи да се о монструозности џелата неосетљивих и на крике деце и мајки мора гласно говорити. „Тражећи правду за жртве у жељи да градимо бољи регион и свет, наш одговор на насиље и екстремизам је још снажнија приврженост миру и сарадњи. Нећемо дозволити да се ови страшни злочини негирају, оправдавају и икада забораве, због жртава и потомака, мира и стабилности које желимо да градимо с онима који то желе. Нашу слободу и достојанство смо платили ужасном ценом, никада се тога не смемо одрећи”, рекла је Гојковићева.
У Цркви Светих апостола Петра и Павла служена је литургија, комеморација је почела полагањем венаца на гробном пољу Тополе, а помен жртвама уз верски обред предводили су представници православне, јеврејске и ромске верске заједнице.
Дану сећања су присуствовали представници РС, БиХ и Србије, поред Гојковићеве и министар Александар Вулин, те представници Израела, као и међународне заједнице и дипломатског кора. Међу осталима, и амерички и руски амбасадори у БиХ, Морин Кормак и Петар Иванцов, те специјални представник ЕУ Ларс Гунар Вигемарк.
За 1.337 дана убијено више од 20.000 деце
Систем концентрационих логора Јасеновац највеће је стратиште у Другом светском рату на територији бивше Југославије. О броју жртава још постоје спорења.
Бањалучки медији подсећају на податке из ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је, између осталих, потврдио центар „Симон Визентал”, по којима је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности. У меморијалном комплексу Јасеновац у Хрватској као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених, што је број који се као релевантан користи у Хрватској.
Медији у РС подсећају да је међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било више од 20.000 деце. Логор Доња Градина оформљен је 1942. у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. и слома НДХ. Простирао се на 116 хектара, са 64.800 квадратних метара масовних гробница, а у њему је, преноси Радио-телевизија РС, убијено и закопано 360.000 људи, углавном Срба.
Младен Кременовић
Политика
