www.spc.rsСаслуживали су архијерејски намесник земунско-новобеоградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић; протојереј Небојша Тополић, старешина Богородичине цркве у Земуну; протојереј Владимир Јововић из Никшића; јереј Лука Верић, старешина цркве Свете Тројице у Земуну; јереј Блажо Божовић из Подгорице; и протођакон Стеван Рапајић.
Литургији су присуствовали и представници 224. центра за електронска дејства Војске Србије, в.д. помоћника директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Министарству правде г. Марко Николић, заменик председника општине Земун г. Дамир Ковачевић, и професори Православног богословског факултета Универтитета у Београду проф. др Здравко Јовановић и доцент др Ненад Божовић.
Због великог броја сабраног народа овогодишње празновање попримило је обрисе Видовданског сабора, а уприличена је трпеза за парохијане у порти храма. Ове године празник je додатно увеличан значајним догађајем: откривањем и освештањем бисте протојереја Радослава Грујића, теолога, историчара, археолога и правника, почившег професора Православног богословског факултета у Београду и члана Српске академије наука и уметности. На иницијативу свештеника Радета Јовића и са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и уз помоћ општине Земун током 2018. и 2019. године приступило се изради спомен обележја проти Радославу, великану српске историје. Сама биста је дело чувеног академског вајара г. Љубомира Лацковића који је такође присуствовао свечаности. Због учешћа у пројекту израде и постављења бисте посебном граматом Његове Светости Патријарха одликовани су г. Љубомир Лацковић, вајар; г. Дамир Ковачевић, заменик председника општине Земун; г. Драган Предојевић, члан Црквеног одбора; др Спасоје Радуловић, неурохирург; и г. Славиша Дашић, службеник Верског добротворног старатељства. Грамате је уручио Његово Преосвештенство г. Стефан.
Након освештања бисте и уручења одликовања владика Стефан се обратио окупљеном народу подсетивши да име празника Видовдан потиче од поштовања према Светом Виту, дечаку-мученику пострадалом од Диоклецијана у 3. веку. Том приликом је навео да многе чуди то да Срби на Видовдан као дан великог страдања поју песме, међутим, подсетио је да хришћани гледају на живот из перспективе будућег века, односно вечног живота и радују му се упркос страдању. Сећајући се подвга проте Грујића, владика Стефан је рекао да је он достојни потомак Лазара Косовског.
Прота Грујић је рођен у Земуну 29. јуна 1878. године, а упокојио се на Хвару 25. маја 1955. године. Знајући да народ без историје нема будућност, Грујић је током свог професорског деловања био изузетно ангажован на очувању црквеног, историографског и археолошког блага. Године 1927. у темељима манастира Светих Архангела у Призрену пронашао је земне остатке цара Душана Немањића, ктитора те задужбине, а у вихору Другог светског рата од уништења је спасао мошти светих кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића које су се налазиле на Фрушкој гори у опасности од пљачке и паљења током усташке окупације. Захваљујући познанству са мајором Рајсвицом успева да спречи рушење фрушкогорских манастира што су поратне власти искористиле као повод за пресуду 1945. године, најпре за удаљавање са Универзитета, а затим и лишавањем националне части и стављањем на листу ратних злочинаца. Године 2014. Виши суд у Београду рехабилитовао је знаменитог научника и прогласио ништавним одлуке суда из 1945. године и прогласио да је био жртва из политичких, верских, националних и идеолошких разлога.
Постављање бисте знаменитог делатника у порти земунске Лазарице 65 годинa након његовог упокојења је знамен пажње захвалних Земунаца његовом немерљивом вишедеценијском доприносу на пољу националне и црквене делатности и страдању на олтару отаџбине. Без његовог прегалаштва на очувању црквено-историјског наслеђа послератне генерације можда не би биле у прилици да целивају свете Лазареве мошти и да пред раваничким кивотом изливају топле молитве. Зато је у сећању Цркве прота Грујић је остао упамћен као достојан потомак тог косовског мученика.
У служби Светом кнезу Лазару у Србљаку која се пева на вечерњи уочи Видовдана једна стихира на најбољи начин сажима славско расположење: „Приђи саборе верних да у песмама опевамо мудрога Лазара: вером си Богу угодио и мученичког се венца удостојио и у анђелска насеља приспео. Њему са љубављу појмо: приђи и стани са нама свети и предводи свечаност помена твога и моли Христа Бога за душе наше!“
доц. др Ненад Божовић
