А ја сам рекла да је то хришћански, да ми је то лепо и да се осећам пријатно у њој. Она се изненадила. Неки људи то подржавају, али су против тога да носим мараму стално, на пример мој отац и мој вереник. Они кажу да је у реду да се марама носи понекад, али не стално јер није добро за косу да се стално покрива јер треба да дише. Оче, ја желим да носим мараму свуда и увек, као што је то био некада обичај и у нас. А неки људи рећи ће да се то више не носи, да је то само за бабе или да личим на Муслиманку! Помозите ми, молим Вас. Да ли је забрањено носити мараму у 21. веку и зашто жене не носе мараме? Могу ли је ја носити стално и је ли то хришћански? И још један проблем имам. Вероватно знате да се данас Хрићанке, ако уопше и носе мараме, оне покрију само део главе, а не целу главу. Наравно има и изузетака. Али ја желим да потпуно покријем косу, да се ни длака не види. А када наместим мараму да се ништа не види, људи мисле да сам Муслимака. Је ли исправно да Хришћанке не треба да покривају целу главу, него само део? Да ли је дозвољено имати покривену целу косу? И да ли постоји неки кодекс ношења марами за Хришћанке како би се оне разликовале од Муслиманки? Ја имам 20 година и читам Библију скоро сваки дан и желим да будем морална и добра девојка и да се у складу са тим и одевам. Молим Вас оче, дајте ми до знања шта да радим. Немам кога да питам а много ми је стало до тога. Желим да чујем Ваше мишљење и став Цркве. Већ сам Вам једном писала, али нисам добила никакав одговор. Из најискренијег срца надам се Вашем одговору! Бог Вас благословио и живи и здрави ми били!
Већ сам више пута писао о томе да правила треба примењивати не по слову како су написана и формулисана, него по духу који је инспирисао законодавца да та правила пропише. Свети апостол Павле је писао “Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива”. И мало даља опет додаје: “Сами у себи судите: је ли лепо да се жена гологлава Богу моли? Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу, а жени је слава ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата умјесто покривала”. Они који инсистирају на томе да жене у храму носе мараме, углавном се позивају на ове речи светог апостола Павла. Да би смо правилно разумели ове речи, неопходно је да своју пажњу не задржимо само на ових неколико реченица, лишених ширег контекста, него треба ствари посматрати шире. Пре свега у Старом Завету се на више места помиње покривање главе или покривање лица и то у различитим приликама имајући различито значење. Ево само неких карактеристичних места. У другој књизи пророка Самуила, глава петнаест читамо: “А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше”. Или у шестој глави књиге о Јестири, стоји: “Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе”. Из овога би се дало закључити да је покривање главе могло бити и знак жалости.
ОДГОВОР ДУХОВНИКА: Такође када је Аврамов слуга отишао у постојбину Аврамову да пронађе жену за Аврамовог сина Исака, и када се враћао са Ревеком, читамо: “А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, и рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице”. Овде на пример видимо да је Ревека путовала са слугом Аврамовим откривеног лица, а кад је видела да јој се вереник приближава из далека, она је покрила своје лице. Очигледно да је покривање главе и нарочито лица, имало код Јевреја неко посебно и нама страно значење. С друге стране, апостол Павле овако пише Тимотеју: “Исто тако, и жене у пристојном оделу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се приволеше богопоштовању”. Из овога можемо да наслутимо основне разлоге због којих је писао Коринћанима да жене треба да се моле покривене главе. У самој основи лежи идеја да жене не треба да својим спољашњим изгледом привлаче на себе превише пажње. Природно је да жена својом појавом привлачи пажњу мушкараца. Рекао бих да је то чак и пожељно док се не уда. Али када се већ уда, надаље жена треба да настоји да на себе не скреће превише пажње. Ако и након што се удала, жена настоји да на себе скрене пажњу мушкараца, она онда ризикује да тиме угрози свој брак. Вероватно да ће јој пријати ако на себи осети заинтересоване погледе мушкараца, ако измами какве комплименте и ласкања удварача. Но, након те кратке пријатности, ако се не буде чувала упашће у замку злих демона и упропастиће свој живот и живот своје породице. Биће у искушењу да нешто сакрије од свог мужа, па ће затим морати и да слаже и да ниже једну за другом, лаж на лаж, како би се оправдала и тако мало по мало њен живот полако почиње да личи на пакао. А све је то могла избећи да се уздржавала од тог малог и ништавног задовољства да на себе привуче пажњу мушкараца.
Дакле, ако мене питаш о томе како да се облачиш и како да се понашаш, рекао бих ти да се стараш да на себе не привлачиш пажњу других мушкараца с обзиром да већ имаш вереника. Ако желиш да носиш мараму, али се то њему не свиђа, мораш пронаћи добру меру колико ћеш испуњавати своје жеље, а колико ћеш се прилагођавати његовим жељама. Ако само будеш гледала на своје жеље, и будеш потпуно игнорисала жеље свог вереника, вероватно нећеш имати баш хармоничан брак. Од свег срца ти препоручујем да не обраћаш много пажње на свој спољашњи изглед. Не треба да ти ношење мараме буде баш тако значајна ствар у животу. Ако тој ствари придајеш тако велики значај, долазиш у ситуацију да ипак много пажње обраћаш на свој спољашњи изглед. А свети апостол Павле саветује супротно: “стидом и честитошћу, и добрим делима да украшаваш себе”, а не неким спољашњим декорацијама. Такође имај на уму да ако си ти једина жена са марамом а око тебе се налази још педест жена без мараме, онда ћеш свакако на себе привлачити већу пажњу, него да си и ти била без мараме. Ако од десет жена које носе мараме, само ти ставиш мараму на такав начин да сакријеш сву своју косу, опет ћеш се издвајати и на себе привлачити пажњу. Није ти забрањено да носиш мараму, па чак ни да је носиш тако да ти се коса уопште не види.
Само мени се чини да то нема пуно смисла. Ако то желиш само да би испунила заповест апостола Павла, чини ми се да радиш погрешну ствар. Оно што је он желео да постигне том заповешћу је да ти на себе не привлачиш пажњу, а у наше дане ти би таквим одевањем постигла управо супротно. Ако пак то желиш из неких сопствених побуда јер ти се чини да је то лепше, опет грешиш јер превелики значај придајеш спољном изгледу.
Саветујем ти стога да колико можеш смањиш бригу око свог спољашњег изгледа, да се не бринеш толико о ношењу или не ношењу мараме, нити пак о апсолутном скривању своје косе. Нека ти то све буде мање важно. Првенствено се сконцентриши на то да са својим вереником успоставиш добар и складан однос, а да за све друге мушкарце будеш готово неприметна. Верујем да ћеш ако тако будеш радила суштински испунити и савете светог апостола Павла.
