Прича о књижевности 20. века, знатно се разликује од свих претходних периода, па чак и када је у питању 19. столеће. Утицај цркве и монаштва на књижевност у 20. веку, била је знатно скромнија, готово периферна. Из редова свештенства и монаштва, јавља се тек неколико важнијих имена, а поменућемо свештеника Милету Јакшића који ствара на самом почетку 20. века, затим Светог владику Николаја Велимировића и Аву Јустина.
Новија српска књижевност, настала у претходна два века, била је почетком 20. века идеал, што се тек касније променило. Песништво је држало до континуитета са старом српском поезијом, упркос свим околностима, које су ишле против таквог једног јединства српског песништва. У време комунизма, бригу о традицији и духовности преузимају управо песници. Прошло столеће донело је значајна дела, иза којих су стала имена попут Васка Попе, Алексе Шантића, Јована Дучића, Лазе Костића, Станислава Винавера, Милутина Бојића, Момчила Анастасијевића, Миодрага Павловића, који ради Антологију српског песништва, затим Стевана Раичковића, Љубомира Симовића, Матију Бећковића, Ивана В. Лалића, Рајка Петрова Нога и др.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествује:
Проф. др Јован Делић, академик, историчар књижевности