Слика Христовог Преображења има своје место у циклусу Великих празника, који чини 12 најважнијих догађаја из хришћанске историје и тако је постала неизоставни део сликарства српских храмова. У складу са хијерархијом сакралности црквеног простора, најчешће је представљана на површинама виших зона зидова наоса. Ту је илустрован јеванђеоски текст, који говори о тренутку преображења, када се Христос сусрео са пророцима Мојсијем и Илијом. У средњовековном сликарству, постоје и примери када су у оквиру сцене, као засебне епизоде, илустровани и догађаји који су претходили и следили након догађаја на Тавору. Ова представа је значајно формално измењена у барокном сликарству, под утицајем западњачке иконографије и графичких предложака, али у принципу следи традиционални концепт. Средњовековна представа је сада замењена натуралистичком представом, визије отворених небеса са натуралистички сликаним облацима и светлошћу која постаје интегрални део слике.
Сцена Преображења Христовог приказивана је и на предметима примењене уметности од средњег века до данас. Она је заједно са другим представама из Христовог живота, представљана готово увек на престоним и ручним крстовима, израђеним техником дубореза, који су потом декоративно окивани и украшавани. Преображење се може наћи и на другим богослужбеним предметима, попут катапетазми, кандила или рипида, које су понекад осликавали и позанти српски сликари, али се леп пример налази и у Српском псалтиру из 14. века који се чува у Минхену.
Аутор емисије: Сњежана Орловић
У емисији учествују:
Проф. др Оливер Томић, историчар уметности
Др Кристина Милорадовић, историчар уметности
Проф. др Александра Кучековић, историчар уметности
Текст читала: Драгана Кауцки
Монтажа: Марија Миланов