Још крајем 19. века дошло је до обнове средњовековља и потврде некадашње славе српске државе и цркве у доба Немањића, што је постало приметно прво у архитектури, а потом и на религиозној слици. Прве деценије 20. века обележило је деловање најважнијег црквеног и религиозног сликара српског народа, Уроша Предића. У овом периоду стварају и сликари Стева Алексић, Рафаило Момчиловић, али и бројни руски уметници који су пребегли у Србију. Ту су затим и сликари Владимир Предојевић, Јарослав Кратина, Светислав Страла, Живорад Настасијевић, Васа Поморишац, али и Јован Бијелић, Сава Шумановић и Петар Добровић. У другој половини 20. века запаженије радове остварују Милић од Мачве, Бата Кидишевић, мати Ефимија и др. Поједине групе или појединци су покушавали да на таласу обнове средњовековља искажу свој савремени ликовни израз.
Прво осликавање ентеријера неке српске цркве у техници мозаика било је у цркви на Опленцу, али заправо први посао који је поверен неком домаћем уметнику, јесте осликавање Цркве Свете Петке на Калемегдану. Овај посао је извео професор Ђуро Радловић. Он нешто касније оснива радионицу, која ће постати главни стожер сакралног мозаика код нас. Посебну пажњу завређују мозаици које су руски уметници извели у Храму Светог Саве. Све друштвене и политичке промене током 20. и првих деценија 21. века, одражавале су се и на религиозном сликарству. Ипак ново време донело је могућност лакшег стицања знања и самим тим бројне уметнике, чија ће дела остати сведок једног времена.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Проф. др Игор Борозан, историчар уметности
Проф. др Оливер Томић, историчар уметности
Мр Оливера Гаврић Павић, сликар и ликовни критичар