Савремено друштво је обележено „пост“ префиксом. И док се на једној страни говори о постхришћанском (па и пострелигијском) друштву, на другој страни се говори о постсекуларном друштву. То је амбијент у којем се снажно поставља питање религиозности у јавној сфери, нарочито религиозности која би била организована и иституционализована. И док са једне стране постоји притисак да се религија потисне у сферу искључиво приватног и интимног, са друге се истиче да религијске институције – које су се показале као историјски битни фактори у формирању и очувању националног и културног наслеђа – и даље имају своје место у јавној сфери и да су позване да се изјашњавају у вези са друштвеним збивањима која препознају као битна за религијски, етички, културни, па и политички живот.
Шта подразумева појам секуларности? Модели и пракса европских и светских секуларних држава – одвјеност као „зид“ или „мост“ између Цркве и државе? Који модел секуларности постоји у Србији и да ли је он угрожен? Које је место и улога Цркве у јавној сфери у секуларном друштву? Ово су нека од питања на која ће се понудити одговори од стране учесника:
Протојереј-ставрофор проф. др Велибор Џомић, Правни факултет, Крагујевац
Проф. др Слободан Антонић, Филозофски факултет, Београд
Проф. др Душко Прелевић, Филозофски факултет, Београд
Др Александар Раковић, Институт за новију историју Србије
Марко Мајкић, дипломирани правник
Ђакон др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења (модератор).